Пакет: Српска црква – историја и иконопис
Шифра производа: ИСЦ
Едицијe: Акција, Историја, Монографије
Аутори: Динко Давидов, Јелисије Андрић
Број страна / Повез / Писмо:
484 / Тврд / Ћирилица, Латиница
Димензије: 32 × 25 cm
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 11,400.00 RSDЦена са попустом: 3,420.00 RSD
Пакет чине наслови:
- „Историја српске цркве од заснивања њене самосталности до пада Патријаршије (1219–1463)“, Јелисије Андрић
- „Иконописци српски сеоба“, Данко Давидов
„Историја српске цркве од заснивања њене самосталности до пада Патријаршије 1219–1463“, Јелисије Андрић
Све о историји Српске православне цркве
„Невероватно је, али тачно: ни код нас ни у свету не постоји посебна књига на ту тему! А реч је о најсјајнијем периоду наше духовности, државности и културе!“ — (Протођакон Радомир Ракић, дугогодишњи уредник листа „ПРАВОСЛАВЉЕ”)
Данас нам је оваква књига, можда, потребнија но икад — и ради нас самих, а и да бисмо се боље представили свету, посебно Европи, којој смо одувек толико много давали и доприносили.
Рад је иначе написан на енглеском језику, у Оксфорду 1919, под насловом: „The history of the church of Serbia from the foundation of its independence to the fall of the Patriarchate (1219–1463 A. D.)
„Иконописци српски сеоба“, Данко Давидов
Наслов књиге Иконописци српских сеоба подсећа на епоху одиста омеђену сеобама: првом Великом сеобом Срба (1690), другом сеобом патријарха Арсенија IV (1739) и трећом сеобом у Малу Русију – Украјину (1751–1760). То нестално доба (од 1690.до 1760), одиста означава златни период сликара-иконописаца, па тиме и период који је омеђен овом књигом.
Аутор кроз призму свог некадашњег кустоског рада открива заборављене зографе који су унели дух барока у српско сликарство. Ове иконе нису само уметничка дела, већ и ликовни сведоци мукотрпног живота пресељеног народа који је своју судбину преточио на дрвене подлоге.
Динко Давидов
Динко Давидов (Сивац, 1930 — Београд, 2019) био је српски и југословенски историчар уметности и редовни члан САНУ на Одељењу историјских наука.
Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд, 2004).
Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006. Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године.
Аутор је неколико научних монографија, као и великог броја научних и стручних радова и прилога у часописима и зборницима, а такође је био и приређивач или уредник разних научних издања.
Јелисије Андрић
ЈЕЛИСИЈЕ АНДРИЋ (Ужице 1896 – Смедеревска Паланка 1925). Учио је Богословију у Београду. Прешао је са војском Албанију 1915/16, водећи повремено о томе дневник, који је објављен у збирци ратних дневника „Кад су војске пролазиле”. Док је био на Крфу, у тамошњим Српским новинама је, поред његових чланака, објављен и низ његових родољубивих песама (једна је од њих и изложена као стални експонат Српског музеја на томе острву).
У Оксфорду је студирао теологију и књижевност (1916–19). У Чачку му је (1922) и изишла збирка љубавних, религиозних и родољубивих песама под насловом „Књига стихова”.
За тако кратко време, поред дневника о преласку преко Албаније, као и поменуте књиге песама, стигао је да напише и више десетина есеја на етичке, духовне и књижевне теме, објављених у црквеним гласилима.
Још нема коментара.