Три силе притисле Србијицу: Приче Солунаца
Ово су витезови у опанцима, обични људи који су у необичним временима постали истински хероји.
Ти дискретни хероји, стварни прометеји наде, апостоли јада, ишчезнули су из наших живота готово неопажено, а да од њих као да ништа нисмо научили. Сада је прилика да наше солунске ратнике, наше Чиче и животне учитеље, кроз ову књигу још једном чујемо – и коначно послушамо. – Немања Девић
* * *
То је златна књига о величини малених. Прворазредно сведочанство, многоструко драгоцена историјско-научна грађа. – Драгиша Витошевић
Подвиг Драгутина Паунића и Милије Ђорђевића није ништа мањи од подвига архивисте који из пожара спасава непроцењиве рукописе. Само што су њихови рукописи били живи људи. Последњи Солунци били су већ у десетој деценији живота, а са њиховим одласком нестајала су и сећања која нико други није могао да исприча.
Они су умели да препознају да је дошао крајњи час да се тај глас забележи.
Драгутин Паунић
Драгутин Паунић (1936, Кусадак) ради као новинар у Смедеревској Паланци. Две деценије провео је на дужности главног и одговорног уредника „Наше комуне“, односно Радио „Јасенице“. Сарадник је „Расковника“ и „Вукове задужбине“ и дописник „Политике“ и Радио Београда. Самостално објавио књиге: Кад су војске пролазиле, Цоглава, Ржан, Људи иза маске и Међаши неба и земље, а у коауторству: Три силе притисле Србијицу и Србијиво, душо горка. Добитник је две републичке награде за новинарство. Члан Удружења књижевника Србије (1989) и заступљен је у Лексикону писаца Југославије (Матица српска) и Хроници „Два века српског новинарства“.
Милија Ђорђевић
Милија Ђорђевић (1931–2012) рођен је у селу Ратару (заселак Ватошево). Гимназију завршио у Смедеревској Паланци а у Београду Филолошки факултет – Група југословенске књижевности. Радио као професор и новинар. Самостално написао књиге: Пчеларство Доње Јасенице, Пророштво деспота Стефана, Никодија кмет, Професор Гргур Милановић, Реч о другим речима (ономастика) и Споредовање беспобедно, а као коаутор: Три силе притисле Србијицу и Србијице, душо горка. Бавећи се шахом и играјући за прву екипу Смедеревске Паланке, објавио је монографију: Екипни шампионати Југосалвије 1946–1979. Сарађивао у листовима и часописима пишући књижевно-језичке и историјске текстове. У Удружење књижевника Србије примљен је 1991. године.











Још нема коментара.