Прометеј на 69. Београдском сајму књига

Издавач године на 69. Београдском сајму књига

Велико Каницово дело о Србији најзад је целовито и преведено на српски, прича о Благоју Јововићу стиже уочи премијере филма „Рука правде“, а Теодора Толева проговара из бечких архива у три нове књиге. Прометеј своје читаоце чека од 23. до 31. октобра у Хали 1 Београдског сајма књига, на штанду 1122.

Прометеј долази на 69. Међународни београдски сајам књига као актуелни Издавач године. То признање стигло је прошле јесени, у години у којој је кућа обележила 35 година рада. Између два сајма стигле су и нове потврде: Дубравка Ребић добила је Награду „Владан Десница“ за роман „Лету је крај“,  Небојши Стојоском припао је јубиларни, 60. „Печат вароши сремскокарловачке“, док је афористичар Нинус Несторовић овенчан наградама Радоје Домановић и Наградом Друштва књижевника Војводине за књигу године, за своје дело 11:52.

Каниц први пут на српском

Феликс Каниц, аустроугарски путописац, археолог и етнограф, током XIX века путовао је Србијом уздуж и попреко. Записивао је и цртао све што је видео. Завршни том његовог великог дела, „Србија: Земља и становништво“, сада је први пут преведен на српски. Каниц у њему прати Србију од римског доба до краја XIX века, и то је незаобилазан извор за свакога ко жели да разуме поглед странца на нашу земљу и људе.

Благоје Јововић: Живот српског хероја

На сајам стиже и илустрована монографија о Благоју Јововићу, човеку који је 1957. у Буенос Ајресу пуцао на Анту Павелића. Књигу је написала његова ћерка Марија Јововић. Породичну причу заснива на сећањима, документима и фотографијама из приватне архиве. Монографија излази пред биоскопску премијеру филма „Рука правде“ Немање Ћеранића и Небојше Пајкића. Београдска премијера заказана је за 17. новембар у Сава центру, док ће од 19. новембра публика широм земље имати прилике да се путем великог платна упозна са Јововићевом борбом против неправде.

Теодора Толева: документарна грађа из бечких архива

На сајму ће бити представљене три књиге др Теодоре Толеве (Софија, 1968–2011), бугарске историчарке која се бавила изучавањем Аустроугарске империје, Источног питања и рађања националних покрета на Балкану. Говорила је девет језика што јој је омогућило опсежна истраживања изворне грађе, пре свега у бечком Државном архиву, чији јој је директор признао „осећај за архив”. Преминула је у четрдесет трећој години, усред новог истраживања. Након њене смрти монографије монографије су јој превођене на више језика, а бечки архив јој је 2018. посветио зборник.

„Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896–1908” њена је докторска дисертација, преведена на седам језика. На основу поверљивих докумената бечког Министарства спољних послова, Толева показује како је Беч планирао и финансирао стварање албанског националног покрета. Историчар Милош Јагодић оцењује да би ова књига требало да буде обавезна референца за свако будуће истраживање српско-албанских односа на прелазу векова.

„Спољна политика Ђуле Андрашија и појава Македонског питања“ враћа нас у године Источне кризе, ратова и Берлинског конгреса. Тада се судбина балканских народа одлучивала иза затворених вратима европске дипломатије. Толева прати политику Ђуле Андрашија, једног од кључних аустроугарских државника, и показује какву је улогу она имала у настанку македонског питања.

У делу „Геноцид и судбина јерменског народа” Толева истражује пут од обесправљености и масакра у последњим деценијама XIX века до трагедије 1915. године. Посебно место у књизи има извештај аустроугарског конзула о страдању Јермена у источној Анадолији.

Између прошлости и данашњег тренутка

Књига „Валдхајм: Једна каријера“ Данка Р. Васовића прати пут човека који је био генерални секретар УН и председник Аустрије, а чија је ратна прошлост прерасла у једну од највећих политичких афера XX века.

Три нова наслова враћају нас на места и вредности које су временом неправедно пале у заборав.

„Историја Будимске епархије“ Горана Васина и Ненада Нинковића прва је целовита монографија о епархији која је вековима окупљала Србе у Угарској. „Православни Дубровник | Orthodox Dubrovnik“ Ирене Арсић, двојезична луксузно опремљена монографија, открива мање познато лице града: православну заједницу, њене храмове, породице и трговце, који су вековима били део дубровачког живота.

„Задужбинарство код Срба“ Славка Вејиновића прати традицију започету Немањићима, која се огледа у племенитом обичају да се лично богатство претвори у опште добро, у манастир, школу, болницу или стипендију. Књига подсећа колико тога и данас користимо захваљујући онима који су давали нештедимице.

Наука и језик

Антрополошку едицију обогатили смо објављивањем непревазиђеног дела Едварда Б. Тајлора, „Првобитна култура 1 и 2“. Овим књигама постављен је темељ културној антропологији: Тајлор у њој први пут одређује шта је култура и трага за коренима веровања, обичаја и мишљења од праисторије до савремених цивилизација. Уз њу стоји „Настанак језика“ Мерита Рулена, књига која показује да кроз историју језика можемо пратити и историју самог човечанства.

Из едиције Популарна лингвистика издвајамо дело „О новим речима“ Дејана Ајдачића. У њој аутор објашњава како речи које свакодневно улазе у наш језик постају огледало времена у коме живимо и нас самих.

Белетристика

Прометеј и ове године доноси квалитетну прозу савремених домаћих писаца. „Јесења соба“, последњи роман Ратка Адамовића, представља опроштај великог приповедача: то је књига о дому, изгнанству и старости.

Горан Зечевић у роману „Последњи двобој“ узбудљиво и потресно приповеда о последњим годинама Александра Сергејевича Пушкина. Поводом сто година од рођења и десет година од смрти Данила Николића, његова ћерка Лидија Николић приредила је збирку „Реч о љубави“. У њој је сабрано педесет љубавних прича писца који је тврдио да их (готово) никада није писао. Уз антологијске приче, збирка доноси и оне из прве књиге „Мале поруке“ из 1957. године, као и текстове објављене у листовима и часописима, које никада нису ушле ни у једну његову збирку.

Реч уредника: Књига као вертикала

О томе који је смисао књиге данас, најбоље говори оснивач Прометеја Зоран Колунџија:

„Народ који није свестан да је књига најважнија за његов развој није срећан народ. Имао сам срећу да се бавим Орфелином, Доситејем и Вуком, том нашом вертикалом, у коју треба уписати и Саву Мркаља, кога не помињемо довољно. Сви они знали су да вреди одвојити све што имаш да би књига изашла. Тек сада се открива да је, примера ради, венецијански штампар Теодосије годинама чекао дозволу из Беча да дистрибуира Орфелиново дело о Петру Великом, иако је књига већ била одштампана.

Дакле, књига је од огромног значаја, а и Аустроугари и Руси су дозирано чинили уступке Србима, а и једни и други су желели да свака књига која ће ући у српску цркву и српску школу буде контролисана. То све говори.“

Видимо се у Арени Хале 1

Распоред промоција, разговора и потписивања објавићемо ускоро. До тада вас чекамо од 23. до 31. октобра у Хали 1, у Арени, на штанду 1122, где ће вам у избору нових наслова, али и старијих Прометејвих издања, помоћи наши уредници. За оне који не стижу да посете овогодишњи сајам, сва издања по сајамским ценама биће доступна у Прометејевој е-књижари, као и на адреси књижаре у Новом Саду (Милетићева 16) радним данима од 7 до 15 часова.