Иконописци српских сеоба – The Icon Painters of the Serbian Migrations
Шифра производа: 28352
Едицијe: Историја, Монографије
Аутор: Динко Давидов
Број страна / Повез / Писмо:
260 / Тврд / Ћирилица, Латиница
Димензије: 30 cm
ИСБН: 978-86-515-0890-8
Година издавања: 2014.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 5,500.00 RSDЦена са попустом: 4,675.00 RSD
Прошло је већ пола столећа откако се академик Динко Давидов први пут сусрео са иконописцима српских сеоба, односно са њиховим специфичним ликовним стваралаштвом. Ове иконе су се значајно разликовале од средњовековног сликарства које је до тада, као студент историје уметности, имао прилику да види у манастирима и музејским збиркама. У то време, универзитетски програми пружали су детаљна знања о средњовековном иконопису, док је уметност настала након Велике сеобе Срба остајала потпуно неистражена и непозната студентима.
Као млади кустос Галерије Матице српске – у чијој је новој поставци тада већ почео да се излаже значајан број радова из овог периода – Давидов је добио важан радни задатак. Његова мисија била је да из цркава и манастира Епархије сремске преузме иконе које више нису биле у богослужбеној употреби, како би се оне конзервирале и изложиле јавности. Биле су то углавном иконе недовољно познатих зографа, нагрижене црвоточином и прекривене вековним слојевима нечистоће. Процес преузимања, паковања, распакивања, као и континуирани рад у конзерваторској радионици кроз праћење чишћења слика, представљао је његов први и прави кустоски доживљај.
Кроз тај интензиван практичан рад, Давидов није само упознавао зографска остварења, већ је дубоко осетио и заволео њихова специфична ликовна својства. Схватио је да је ова уметност нераскидиво и судбински везана за мукотрпан, неизвестан и тежак живот пресељеног српског народа. Иконописци српских сеоба су, заправо, целу једну епоху страдања и прилагођавања преточили на своја платна и дрвене подлоге.
Сама књига „Иконописци српских сеоба” својим насловом директно упућује на сурово историјско доба омеђено трима великим миграцијама:
-
- Првом Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем III Црнојевићем (1690)
- Другом сеобом коју је предводио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента (1739)
- Трећом сеобом српског становништва у Малу Русију, односно данашњу Украјину (1751–1760)
Управо ово нестално, динамично и драматично доба између 1690. и 1660. године постало је, парадоксално, „златни период” за српске сликаре-иконописце. Тих седам деценија чине чврст хронолошки и тематски оквир унутар којег је аутор сакупио и спасао од заборава непроцењиво благо српске барокне и зографске уметности.
Динко Давидов
Динко Давидов (Сивац, 1930 — Београд, 2019) био је српски и југословенски историчар уметности и редовни члан САНУ на Одељењу историјских наука.
Дипломирао је на катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а докторирао на Филозофском факултету у Љубљани. Био је кустос Галерије Матице српске од 1965. до 1978, научни саветник Балканолошког института САНУ од 1979. и директор Галерије Српске академије наука и уметности од 2001. до 2009. У том периоду у Галерији САНУ је приређено 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Аутор је изложбе и посебног издања каталога „Светогорска графика” (Београд, 2004).
Основна област рада академика Давидова била је српска уметност од 17. до 19. века. За дописног члана САНУ изабран је 2000. године, а за редовног 2006. Добитник је Вукове награде за науку за дело „Сентандрејска саборна црква” 2001. године.
Аутор је неколико научних монографија, као и великог броја научних и стручних радова и прилога у часописима и зборницима, а такође је био и приређивач или уредник разних научних издања.
Још нема коментара.