Ваљево 1915–1918: према делима проте Слободана Крстића
Приређивање ове књиге имало је за основни циљ да се продубе знања о недовољно проученим и мање познатим аспектима историје Ваљева и његове околине током аустроугарске окупације, као и да се, полазећи од локалног искуства као примера општег стања, боље осветли и шири историјски контекст Србије у Првом светском рату.
Српска историографија је током дужег времена своју пажњу усмеравала превасходно ка војним, политичким и дипломатским аспектима Великог рата. Друштвена димензија ратног искуства остала је у великој мери запостављена, иако је управо она од пресудног значаја за разумевање свакодневице, страдања и начина преживљавања становништва у окупираној Србији. Известан изузетак у том погледу представља санитетско-медицинска проблематика, којој је посвећена знатнија пажња, пре свега због велике епидемије тифуса која је избила крајем 1914. године и оставила дубоке последице. Један од разлога за такво стање свакако лежи у оскудици познатих, доступних и темељније обрађених историјских извора. Ипак, током времена и та се слика постепено мења: открива се и публикује све већи број сведочанстава која у први план стављају управо оне теме и аспекте који су раније остајали изван главног тока научног интересовања.
Међу питањима која су у српској историографији дуго остајала изван средишта научне пажње налази се и црквено питање у окупираној Србији, као и страдања окупираног становништва. Посматрано у том контексту, дела проте Костића представљају изузетно значајан историјски извор, јер, заснована на примарној документацији и личном искуству, расветљавају бројне до сада недовољно разјашњене аспекте овог проблема.
Други циљ овог издања огледа се у настојању да се данас веома ретки и тешко доступни примерци наведених дела Слободана Костића поново учине доступним заинтересованој публици, како научној и стручној јавности, тако и ширем кругу читалаца. Реч је, дакле, о настојању да се сведочанства изузетне документарне и историјске вредности сачувају од даљег нестајања из научног и јавног видокруга, те да се омогући поузданије и потпуније сагледавање времена, прилика и искустава о којима она говоре. – из Увода
Владимир Кривошејев
Историчар, културолог и музеолог
Др Владимир Кривошејев рођен је 1963. године у Ваљеву.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, а докторирао на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Стекао је звања ванредног професора, вишег научног сарадника и музејског саветника.
Запослен је у Народном музеју Ваљево као музејски саветник-историчар. Претходно је у истој установи радио као кустос-педагог и кустос-историчар, од 1990. до 2000. године, а потом и као директор, од 2000. до 2018. године. Током његових директорских мандата Народни музеј Ваљево је два пута добио награду Музејског друштва Србије за најбољи музеј у Србији – 2005. и 2008. године – као и награду „Туристички цвет” Туристичке организације Србије, 2013. године. Био је на ртуководећим функцијама Музејског друштва Србије и ICOM-а Србије и Црне Горе
Ангажован је као наставник у звању редовног професора на Високој школи за комуникације у Београду, као и на Академији струковних студија Западна Србија. По позиву учествује у настави и на другим високошколским установама. Национални комитет ICOM-а Србије доделио му је 2012. године награду за најбољег кустоса.
У свом стручном и научном раду интердисциплинарно повезује историографију, културологију, музеологију и културни туризам. Аутор је више тематских изложби и сталних музејских поставки, као и неколико десетина научних радова. Међу његовим монографијама из области управљања културним наслеђем и музеологије издвајају се: Управљање баштином и одрживи туризам; Музеји, публика, маркетинг: сталне музејске поставке и Његово височанство посетилац; и Музеји, менаџмент, туризам: ка савременом музеју, од теорије до праксе.
Као историчар, националну прошлост у новом веку истражује из перспективе догађајне и друштвене историје, као и историје медицине. Члан је Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред више од стотину објављених чланака, аутор је или коаутор књига: Војвода Јаков Ненадовић: скице за биографију; Ваљево, настанак и развој града: прилози за урбану историју града од првог помена до почетка XX века; Ваљево — град болница 1914/15; Створене да сведоче: фотографије др Аријуса ван Тинховена са балканских ратишта, 1912–1916; Др Милан Пецић: аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета, чији је рукопис наградила Фондација „Драгојло Дудић”; Окупирана култура: нацисти, колаборационисти, музеји и културна добра у Србији током Другог светског рата; Епидемије у Србији током ратних година 1912–1918; као и двотомне монографије Шпанска грозница у Србији.
Радови доступни на порталу ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Krivosejev












Још нема коментара.