Јелисије Андрић

ЈЕЛИСИЈЕ АНДРИЋ (Ужице 1896 – Смедеревска Паланка 1925). Учио је Богословију у Београду. Прешао је са војском Албанију 1915/16, водећи повремено о томе дневник, који је објављен у збирци ратних дневника „Кад су војске пролазиле”. Док је био на Крфу, у тамошњим Српским новинама је, поред његових чланака, објављен и низ његових родољубивих песама (једна је од њих и изложена као стални експонат Српског музеја на томе острву).

У Оксфорду је студирао теологију и књижевност (1916–19).  У Чачку му је (1922) и изишла збирка љубавних, религиозних и родољубивих песама под насловом „Књига стихова”.

За тако кратко време, поред дневника о преласку преко Албаније, као и поменуте књиге песама, стигао је да напише и више десетина есеја на етичке, духовне и књижевне теме, објављених у црквеним гласилима.

Историја српске цркве од заснивања њене самосталности до пада Патријаршије (1219–1463)
„Невероватно је, али тачно: ни код нас ни у свету не постоји посебна књига на ту тему! А реч је о најсјајнијем периоду наше духовности, [...]