ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 6. издање

Шифра производа: 28000
ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 6. издање
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
1680 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 16.7 × 23.5 cm
ИСБН: 978-86-515-0717-8
Година издавања: 2012.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 8.800,00 дин.Цена са попустом: 7.040,00 дин.

Књига месеца

По општој оцени јавности, стручњака и корисника, Велики речник страних речи и израза је књига која је дуго недостајала српској култури и на својеврстан начин обележила је 2007. годину и половину 2008. године. Кад у земљи са потпуно разореним тржиштем књиге овакво дело за годину и по доживи три издања, онда је то знак да су се поклопиле потребе корисника са изузетним научно-културним и практичним нивоом дела.

Од првог издања (крајем децембра 2006. године) до предавања у штампу рукописа т р е ћ е г    и з д а њ а Великог речника страних речи и израза (јун 2008), аутори овог капиталног лексикографског дела, академик Иван Клајн и др Милан Шипка са сарадницима, као што су на почетку обећали, систематски су пратили, проучавали и обрађивали стране речи, изразе и скраћенице у нашем језику, тако да се за непуних годину и по дана накупило више од хиљаду оних које нису ушле у прво и друго издање, не рачунајући ту најмање још толико исправки, измена и допуна одредница већ уврштених у ранија два издања.

Издавачка кућа Прометеј ће се с стваралачким поносом похвалити и представити на овом скупу још: посебну књигу Измене и допуне у трећем издању Великог речника.(Куповином ове књиге читаоци ће имати све нове измене и допуне без потребе набавке најновијег, трећег издања Речника за много мању суму новца).

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, на 1.600 страна, најсвеобухватнији је речник у којем се налазе све досад забележене новије позајмљенице и нови појмови који су протеклих деценија ушли у наш језик из разних области (медицина, технологија, филм, музика, рачунари, нови медији). Аутори су академик Иван Клајн и др Милан Шипка, врсни стручњаци за језик, који се годинама интензивно баве проблемима савременог српског језика, а објавили су већ на стотине научних и стручних радова и стекли богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици. Од 1936.године до данас код нас је у употреби чувени ЛЕКСИКОН СТРАНИХ РЕЧИ Милана Вујаклије. Овај Лексикон је уводио у свет страних речи бројне генерације, а иновиран је у неколико наврата са мањим бројем речи и уз сво уважавање великог лексикографског и лингвистичког доприноса Вујаклијиног Лексикона. Неспорно је да су се у нашем језику одомаћиле бројне нове, стране речи којих у овом Лексикону нема.

ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА Клајна и Шипке садржи комплетну лексикографску обраду свих унесених речи и израза (по азбучном реду):

  • а) акцентовање (стандардни нагласци и дужине, уз напомену о уобичајеном изговору у свакодневном говору наших људи);
  • б) означавање граматичких својстава (врста речи, гр.род, број и сл);
  • ц) објашњење етимологије – ближе (ознака језика из кога је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло);
  • д) објашњење значења, са назнаком сфере употребе.

 

А међу страним речима којих нема у сличним речницима на српском језику, у Клајновом и Шипкином Речнику су и следеће речи: аеробик, атачмент, аут, бизнисмен, билборд, бранч, веб, дринкер, омаз, воркшоп, фајл, дилер и многе друге

 

ИЗ ШТАМПЕ

„ПОЛИТИКА“, 24.12.2006.

ОБЈАВЉЕН „ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА“ ПОЗАЈМИЦЕ КОЈЕ СЕ ВРАЋАЈУ

Академик Иван Клајн и др Милан Шипка аутори су „Прометејевог“ новог издања речника који садржи близу милион информација о речима. После седамдесет година од првог издања широко прихваћеног Вујаклијиног „Лексикона страних речи и израза“, коначно се појавио „Велики речник страних речи и израза“ аутора академика Ивана Клајна и др Милана Шипке, у издању новосадског „Прометеја“.

Речник има 1648 страна великог речничког формата, близу милион информација о речима, латинични додатак са изворним изразима и изрекама, међународне скраћенице, законске мерне јединице, нове појмове из информатике, спорта, политике, модерне музике, филма, медицине и других области, као и језгровите, а ипак обухватне дефиниције и објашњења, порекло речи, акцентовање, граматичке облике, фразе, примере.

Поред предговора, у уводном делу Речник садржи напомене, упутства за коришћење, изворе грађе, објашњења знакова и скраћеница, стране афиксе и афиксоиде за творбу речи, префиксе и префиксоиде, као и суфиксе и суфиксоиде. Следе, затим, део речника, са адаптираним речима и изразима и са изворним изразима, изрекама и скраћеницама и трећи део књиге са различитим прилозима, мерним јединицама и другим.

Истрајност у раду Аутори наглашавају да овај речник обухвата општеупотребну, а не специфичну стручну терминологију, да упућивањем на боља језичка решења тежи развоју језичке културе и да показује како неку реч употребити на исправан начин.

У предговору Речника аутори су објаснили: „У току рада настојали смо да остваримо двоструку намену књиге: прво да широком кругу корисника у различитим областима друштвеног живота, пре свега онима у школству, науци, култури, администрацији и информативним медијима, послужи као богат, савремен и поуздан извор информација о изговору, писању, пореклу, значењу и употреби страних речи, и друго, да својим садржајем и начином обраде допринесе даљем проучавању страних лексичких наноса у српском језику“. Овај нови „Велики речник страних речи и израза“, резултат интензивног трогодишњег рада аутора и већег броја консултаната, помоћних обрађивача етимологија и дефиниција значења, стручно-техничких помагача и других сарадника, свечано је средином ове недеље представљен у згради Извршног већа Војводине у Новом Саду. Том приликом, у име Извршног већа Војводине, скупу се обратио Душан Вујичић, уз напомену да Покрајински секретаријат за образовање и културу сваке године суфинансира значајне пројекте од капиталног значаја, какав је и „Прометејев“ „Велики речник“, књига какву ће у својој библиотеци желети сваки славистички центар у свету. Зоран Колунџија, директор „Прометеја“, од кога је и потекла иницијатива за израду овог речника, указао је на то да је читав посао трајао 46 месеци, од фебруара 2003. године, да је потреба за оваквом књигом постојала одавно у нашој култури и да је стручњаке поред истрајности у раду предводила и одважност.

Традиција и иновација Академик Иван Клајн, председник Одбора за стандардизацију српског језика, лингвиста који се деценијама интензивно бави проблемима савременог српског језика, подсетио је на то да је „Лексикон страних речи и израза“ Милана Вујаклије годинама био појам речника, и да су се људи позивали на њега и за значења домаћих речи. Поред Вујаклијиног, од значајнијих речника страних речи који су новом издању послужили као извор грађе, Клајн је споменуо и Речник српскохрватског књижевног језика Матице српске (I-VI), Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ (I-XVI), речнике Братољуба Клаића, затим Владимира Анића и Ива Голдстеина, Абдулаха Шкаљића и др Радомира Алексића.

Др Милан Шипка, коме су сарадници указали највећу захвалност због великог труда и сталних долазака из Сарајева у Нови Сад и Београд због израде речника, указао је на велике тешкоће са којима су се стручњаци суочавали током рада. Нисмо имали претходних стручних обрада страних наноса у нашем језику, тако да смо многе проблеме морали да решавамо у ходу, што нам је одузимало доста времена. Такво стање резултат је пословичног немара србистике према најезди страних речи, што је супротно хрватском ставу, који речи страног порекла тешко прихвата. Међутим, без страних речи се не може, што не значи да их треба примати без контроле. Пример за то је реч „бренд“, која је постала реч „џокер“ изгубивши смисао и удаљивши се од маркетиншког значења, рекао је др Шипка, подсетивши да нам недостаје једнотомни Речник српског језика, као и дорађен правопис. Како су у сваком лексичком послу могући пропусти, др Шипка је навео пословичан пример да је у „Речнику“ Матице српске изостављена реч „пчела“, па је тако „Матица“ остала без „пчеле“. Рецензенти „Прометејевог“ „Великог речника“ су проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ, и проф. др Богдан Л. Дабић, који су се сложили у томе да је ово издање знатно отклонило пропусте претходника. – Ваља посебно истаћи чињеницу да су речи у овом „Речнику“ уредно и граматички објашњене, да упућују на основне елементе њиховог парадигматског понашања и стилске, жанровске, социолекатске, тематске припадности, да су у њиховом одабиру аутори били руковођени традицијом и иновацијом у језику и култури, и да су пропорционално заступили и најважније језичке регистре, те језике порекла интернационализма – објаснио је проф. др Радовановић. Поред пријатеља „Прометеја“ Раше Попова, који се нашалио на рачун често употребљаваних речи „транспарентан“ и „тендер“, професор Дабић подсетио је на духовите опаске неких истраживача, који су приметили да „обичан пук не зна за стране речи док их лингвисти таквима не огласе“ и да су стране речи „позајмице које се враћају“. Марина Вулићевић

 

БЛИЦ, 31. 12.2006.- 2.01.2007.

ШТА ЈЕ ЗА ВАС ДОГАЂАЈ 2006?

Година јубилеја и младих аутора
Замолили смо Дејана Мијача, Горана Паскаљевића, Љубу Симовића. Мрђана Бајевића и Јадранку Јовановић да изаберу по три догађаја која су обележила 2006. годину; при том смо условили да догађаји не смеју бити из њихових „сектора“. Ево њиховог избора. Дејан Мијач

  • Милена Марковић
    Објављеним делима показала се као врсна песникиња, литерарни стваралац првог реда. Она је осведочени драмски писац, примерице, њена драма „Наход Симеон“ антологијских је домета, сценарио за филм „Сутра ујутро“ ужива светску репутацију, ал’ у свему томе види се присуство песника. Са њом смо добили уистину даровитог ствараоца у различитим (литерарним) жанровима. Увек и са великим задовољством поздрављам нове, младе уметнике. И, навијам за њих.
  • Исидора Жебељан
    Композитор европске, светске репутације. У овој години на измаку приредила овдашњој публици неколико врсних концерата, културних догађаја првог реда. Примљена у Српску академију наука у којој је најмлађи члан; подмладила САНУ. Речник страних речи и израза, аутори М. Шипка, И. Клајн
    Капитално дело које је уистину дуго недостајало. Тек сада, кад је ова књига пред нама, можемо да сагледамо колико се језик развијао, како је и у којим правцима еволуирао. Познати Вујаклијин речник је из 1939. године и заправо је, из данашње перспективе, историјски репер – где је језик био. Реч је о књизи не само за широку, већ и за дугу употребу. Таква књига се не јавља сваког дана и јесте фундаментални моменат једне културе.
  • ГЛАС ЈАВНОСТИ, 22.12.2006.

    ПРЕДСТАВЉЕН ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА“ КАПИТАЛНО ДЕЛО СРПСКЕ ЛИНГВИСТИКЕ

    НОВИ САД – Др Милана Шипку изненадили су његови суграђани Сарајлије када су га својевремено зауставили на улици и рекли: Честитамо, чујемо да пишете новог Вујаклију. Са овом анегдотом, која није била једина, обележена је промоција капиталног издања Великог речника страних речи и израза у издању Прометеја прекјуче, у Извршном већу Војводине, у Новом Саду. У сусрету са новинарима говорили су Зоран Колунџија, издавач, проф др Милорад Радовановић, проф. др Богдан Л. Дабић, Раша Попов и аутори Речника академик Иван Клајн и др. Милан Шипка. О овом капиталном делу које представља велики догађај за српски језик, лингвистику и лексикографију и које је штампао приватни издавач, постоје следеће чињенице: на 1.648 страница, штампаних на ћирилици, налази се милион информација, међународне скраћенице, законске мерне јединице, нови појмови из информатике, спорта, политике, модерне музике, медицине и других области, дефиниције и објашњења, порекло речи, акцентовање, граматички облици, фразе и примери. Постоји и латинични додатак са изворним изразима и изрекама, а речник је објављен у тиражу од 5.000 примерака, његова цена је 7.900 динара, а може се купити на десет рата. О раду на овом капиталном издању др Милан Шипка је на промоцији овако говорио: – Нас двојица Иван Клајн и ја смо складно сарађивали, што би рекли Црногорци у војсци, он први и ја до њега. Пре три и по година захваљујући господину Колунџији, професор Клајн и ја прихватили смо се тешког и незахвалног посла. Пре свега зато што је сваки лексикографски рад тежак, захтева много знања, доста рада, времена. Ми нисмо имали претходних елаборација страних наноса у нашем језику, нисмо се имали на шта ослонити, већ смо лексикографске и друге проблеме решавали у ходу. – То што ми немамо обраде страних наноса, резултат је пословичног немара према најезди страних речи у нашем језику, супротно хрватском ставу који прогони стране речи. Не треба претеривати, али ни бити немаран и примати све оно што улази, без икакве контроле и потребе, у наш језик. Овај посао је тежак из два разлога, прво зато што су у сваком лексикографском послу могући пропусти, ево вам пример случаја Матице српске у чијем речнику је изостављена реч пчела, замислите матица без пчеле, отприлике као када смо професор Клајн и ја заборавили реч афродизијак. – А друга тешкоћа је што ће свако од корисника очекивати оно што њега занима, на пример медицинар ће очекивати медицинску терминологију, правник, правну, а има толико стотина термина да је немогуће све обухватити. Зато ваља знати да овај речник обухвата општеупотребну лексику. У речнику ћете наћи упозорење шта је правилно, а шта не, шта је боље, уз тумачење стране речи речи имате упозорење да имате и адекватну домаћу реч, што је начин да помогнемо у развијању језичке културе. Ми ћемо тај посао наставити, ово је отворена књига и прихватићемо све сугестије. После седам деценија од Вујаклијиног Речника о првом издању Великог речника страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке говорио је и издавач Зоран Колунџија. – После 18 година постојања издавачке куће „Прометеј“ могу да кажем да је издаваштво данас нешто између тржишта и културе, између бизниса и нечега што је потпуно супротно новцима, и човек се понекад запита откуд му храброст за један овакав посао. – Није било потребно претходно истраживати тржиште, ипак било је јасно да постоји потреба за оваквом књигом у српском језику. Када смо потписали уговор 2003, планирано је било да књига изађе за 26 месеци међутим објављена је десет месеци касније и моје задовољство је велико што је ово капитално дело пред нама и што могу да угостим ауторе академика Ивана Клајна и др Милана Шипку у Новом Саду. Б. Лијескић.

    А ЗАБЕЛЕЖИЛИ СМО И ОВА РЕАГОВАЊА: „ПОТРЕБНА И ДРАГОЦЕНА КЊИГА“ ТВ НОВИ САД „ДРАГОЦЕН ПОДУХВАТ СРПСКЕ ЛЕКСИКОГРАФИЈЕ“ Грађански лист „ОВАЈ РЕЧНИК ОТКЛАЊА МНОГЕ ПОГРЕШКЕ И МАНЕ СВОЈИХ ПРЕТХОДНИКА… НАПРАВЉЕН ЈЕ С ВЕЛИКОМ ЛЕКСИКОГРАФСКОМ КУЛТУРОМ.“ Др Богдан Л. Дабић, РТС „НОВИ РЕЧНИК КЛАЈНА И ШИПКЕ, КОЈИ НА ВИШЕ ОД 1.600 СТРАНА ДОНОСИ ОКО МИЛИОН ИНФОРМАЦИЈА О СТРАНИМ РЕЧИМА И ИЗРАЗИМА, РЕЗУЛТАТ ЈЕ ИНТЕНЗИВНОГ ТРОГОДИШЊЕГ РАДА АУТОРА И ТИМА КОЈИ ЈЕ ЧИНИЛО ТРИДЕСЕТАК СТРУЧЊАКА ИЗ РАЗЛИЧИТИХ ОБЛАСТИ НАУКЕ О ЈЕЗИКУ.“ БЕТА „ДОСАДАШЊИ СРПСКИ РЕЧНИЦИ СТРАНИХ РЕЧИ БИЛИ СУ ПУНИ ПРОПУСТА, ЗАБЛУДА И ГРЕШАКА И ЗАТО ЈЕ НОВОСАДСКИ ПРОМЕТЕЈ ОБЈАВИО ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА АУТОРА МИЛАНА ШИПКЕ И ИВАНА КЛАЈНА.“ Европа „ПРОМЕТЕЈЕВА ОТВОРЕНА КЊИГА…У ПОТПУНОСТИ ЈЕ ОСТВАРЕНА НАМЕРА И ИЗДАВАЧА И АУТОРА, ДА СВИ НОВИ ПОЈМОВИ И ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ДОБИЈУ СВОЈЕ ТУМАЧЕЊЕ…“. Дневник „КАПИТАЛНО ИЗДАЊЕ. СВЕ СРПСКЕ СТРАНЕ РЕЧИ.“ НИН „ОВАЈ РЕЧНИК, ТАКОЂЕ, ОТКЛАЊА НЕДОСТАТКЕ ПРЕТХОДНИХ, НА КОЈЕ СМО ДОСАДА БИЛИ УПУЋЕНИ… ОН ПРЕДСТАВЉА ВАЖАН КОРАК У ПОПУЊАВАЊУ ПРАЗНИНА У НАШОЈ ЛЕКСИКОГРАФИЈИ… СВОЈИМ САДРЖАЈЕМ И НАЧИНОМ ОБРАДЕ ДОПРИНОСИ ДАЉЕМ ПРОУЧАВАЊУ ЛЕКСИЧКЕ ГРАЂЕ.“ Дневник 2, РТС „ВУЈАКЛИЈА ИДЕ У ПЕНЗИЈУ.“ Вечерње новости „О ПОТРЕБИ ОВАКВОГ ПРИРУЧНИКА НЕПОТРЕБНО ЈЕ ГОВОРИТИ… ВУЈАКЛИЈИНО ДЕЛО, ЧАК И У НАЈНОВИЈЕМ ИЗДАЊУ ИЗ 2002. НЕ САДРЖИ ТЕРМИНЕ: АТАЧМЕНТ, АПДЕЈТ, АПЛИКАЦИЈА, БЛОГ, ВЕБ, ВЕБСАЈТ, МЕЈЛ, ПАСВОРД, ФАЈЛ, КОМАНД-ДИСК, МОДЕМ, РОМ, ДИСПЛЕЈ, РОМИНГ, ДВД (Ди – Ви – Ди) или АЕРОБИК, БИЛБОРД, БИНГО, БИЗНИСМЕН, ТАЈКУН, БРЕНД, ОМАЖ, ТОПЛЕС, ПА ЧАК НИ КРИМИНАЛ…“ Данас „ПОЈАВА ОВОГ РЕЧНИКА ЈЕ РАДОСТАН ДОГАЂАЈ ЗА НАШУ КУЛТУРУ.“ Јован Ћирилов, Блиц „РЕЧИ СУ ГРАМАТИЧКИ ОБЈАШЊЕНЕ, А ЗА РАЗЛИКУ ОД ПОСТОЈЕЋИХ ЛЕКСИКОНА ТОГ ТИПА, РЕЧНИК КЛАЈНА И ШИПКЕ САДРЖИ НОВЕ ПОЈМОВЕ ИЗ ОБЛАСТИ ИНФОРМАТИКЕ, СПОРТА, ПОЛИТИКЕ, МОДЕРНЕ МУЗИКЕ, ФИЛМА, МЕДИЦИНЕ И ДРУГИХ ОБЛАСТИ.“ Дописни члан САНУ Милорад Радовановић, ТВ Б92 „РЕЧ ЈЕ О СВЕОБУХВАТНОМ РЕЧНИКУ У КОМЕ СЕ НАЛАЗЕ СВЕ ДОСАД ЗАБЕЛЕЖЕНЕ ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ И ПОЈМОВИ, УКЉУЧУЈУЋИ И НАЈНОВИЈЕ, КОЈИ СУ УШЛИ У СРПСКИ ЈЕЗИК ИЗ СВИХ ОБЛАСТИ ЖИВОТА.“ ФОНЕТ „ОВО ИЗДАЊЕ ТРЕБАЛО БИ ДА У ПОТПУНОСТИ ЗАМЕНИ ВУЈАКЛИЈИН, КЛАИЋЕВ И АНИЋ-ГОЛДШТАЈНОВ РЕЧНИК, КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ У ХРВАТСКОЈ, А КОЈИ СУ ДАНАС ИЛИ ЗАСТАРЕЛИ, ИЛИ НУДЕ НЕДОВОЉНО ПОДАТАКА О РЕЧИМА.“ ТВ Пинк „…САДА, КАДА ЈЕ ОВА КЊИГА ПРЕД НАМА, МОЖЕМО, ИЗМЕЂУ ОСТАЛОГ, ДА САГЛЕДАМО КОЛИКО СЕ ЈЕЗИК РАЗВИЈАО, КАКО ЈЕ И У КОЈИМ ПРАВЦИМА ЕВОЛУИРАО.“ Блиц „САЛОН САНУ ЈЕ БИО ТЕСАН ДА ПРИМИ СВЕ ГОСТЕ, ШТО ЈЕ НАЈБОЉА ПОТВРДА О КАКО СЕ ВАЖНОМ ПОДУХВАТУ РАДИ И КОЛИКО ЈЕ ВЕЛИКА „ГЛАД“ СРПСКЕ КУЛТУРНЕ СЦЕНЕ ЗА НОВИМ, САВРЕМЕНИЈИМ И БОГАТИЈИМ РЕЧНИКОМ СТРАНИХ РЕЧИ ОД ОНИХ КОЈИ ПОСТОЈЕ НА ТРЖИШТУ.“ ТАЊУГ „МЕЂУ ОБАВЕЗНИМ РЕЧНИЦИМА, КОЈЕ СВАКА СРПСКА ПИСМЕНА КУЋА ТРЕБА ДА ИМА, „ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА“ ЈЕ, МОГУЋЕ, НАЈОБАВЕЗНИЈИ.“ Време

 

Иван Клајн

Рођен је у Београду као син Хуга Клајна (1894-1981) и Стане (1905-1986) рођене Ђурић.

По оцу је хрватско-јеврејског порекла. Завршио је 1961. студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременога српског језика. Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002-2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Ожењен је Александром која је такође професор италијанског језика, и имају сина.


Милан Шипка

Рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио у Загребу, где је и докторирао с темом Језик Петра Кочића.

Радио као професор сх. језика и филозофије у Гимназији Б. Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи Бањалука (1956-1961), затим професор Више педагошке школе, касније Педагошке академије у Бањалуци (1966-1973), директор Института за језик и књижевност у Сарајеву (1973-1984), научни саветник у Институту за проучавање националних односа у Сарајеву (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (у наставној 1994/1995. години) држао предавања из југославистичке социолингвистике, а с темама из те области гостовао и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду.

Бави се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика, а сам водио макропројекте: Правописна проблематика, Рјечник Кочићева језика, Школска терминологија и др. и тако стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

Учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији: Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника). Значајнија су му дела: књиге JEZIČKI SAVJETNIK (1975), ЈЕЗИК ПЕТРА КОЧИЋА (1987), KNJIŽEVNOJEZIČKA POLITIKA I JEZIČKA KULTURA – JEZIČKI SAVJETNIK 2 (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850-2000) – Dokumenti (2001) /претходо, електронски приређено издање за Интернет, под насловом: Standard Language in Bosnia and Herzegovina – in Standard Language Policy documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/,   затим КУЛТУРА ГОВОРА (12005, 22006, 32008 – проширено издање, 42009 ), ЈЕЗИК И ПОЛИТИКА (12006, 22009  – допуњено издање), ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, у коауторству с И. Клајном (12006, 22007, 32008 – попрваљено и допуњено издање, 42008, 52009 – иновирано и побољшано издање), СТРАНИ ИЗРАЗИ И ИЗРЕКЕ, такође у коауторству с И. Клајном (12007, 22008, 32009), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1 (2008), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2 (2009), ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИЧИМ САВЕТНИКОМ (2009), те популарнонаучна издања: ПРИЧЕ О РЕЧИМА (11977, 21979, 31981, 41982, 51989, 61998, 72007, 82008, 92009), ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА (11981, 21999, 32007, 42008, 52009), ЗАШТО СЕ КАЖЕ? (11998, 21998, 32007, 42008, 52009). Уз ову серију, укључујући и Клајнову књигу ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ, израдио је и методички приручник за наставнике ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА У ШКОЛИ (12000, 22007, 32008,  42009 – проширено издање). Објављене важније студије: METODOLOŠKA OSNOVA ZA IZRADU UDŽBENIKA NAŠEG JEZIKA U OSNOVNIM ŠKOLAMA – у књизи Savremeni udžbenik i problemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdavača udžbenika, Beograd, 1970: 211-226; УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ И МАЛИХ СЛОВА, Рaдови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сaрајеву, књ. V, 1978: 9-76.

Био је главни и одговорни уредник часописа Прилози настави српскохрвтског језика и књижевности (Бањалука), Радови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сарајеву (књиге I-VII), Посебна издања Института (четири књиге), Монографије (једна књига), библиотека Приручници („Школски рјечник терминолошких вишеструкости“) и др.

Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

Будите први који ће написати рецензију “ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА 6. издање”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.