Пакет 6 – Популарна лингвистика
Шифра производа: PL06
Едицијe: Популарна лингвистика
Аутори: Иван Клајн, Милан Шипка
Повез / Писмо:
Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-0717-8
Година издавања: 2012.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 17,600.00 RSDЦена са попустом: 14,960.00 RSD
Правописни речник српског језика – 2. издање, Милан Шипка
ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРАВОПИСНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн, са групом млађих сарадника магистара лексикографије.
Оваква је књига потребна свима који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ Правописа. Овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило.
Велики речник страних речи и израза 6. издање, Иван Клајн, Милан Шипка
По општој оцени јавности, стручњака и корисника, Велики речник страних речи и израза је књига која је дуго недостајала српској култури и на својеврстан начин обележила је 2007. годину и половину 2008. године.
Кад у земљи са потпуно разореним тржиштем књиге овакво дело за годину и по доживи три издања, онда је то знак да су се поклопиле потребе корисника са изузетним научно-културним и практичним нивоом дела.
Иван Клајн
Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937 — Београд, 31. март 2021) био је српски академик, универзитетски професор, филолог и колумниста. Важио је за једног од највећих ауторитета у пољу српског језика и ортографије. Био је велики борац за чистоту српског језика, а све до своје смрти редовно је писао текстове о језичким и правописним проблемима.
1961. године завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика.
Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002-2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.