ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – 2.издање

Шифра производа: 28028
ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – 2.издање
Преузмите одломак:
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
1406 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 23.5 cm
ИСБН: 978-86-515-0720-8
Година издавања: 2012.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 8.800,00 дин.Цена са попустом: 7.040,00 дин.

Kњига године

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ПРА­ВО­ПИ­СНO-ГРАМАТИЧКИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн,  са групом млађих сарадника магистара лексикографије.

Оваква је књига потребна свима  који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ  Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу).

Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акценатски речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.

Последњи пут је 1960. године у оквиру Правописа српскохрватског језика, у издању Матице српске и Матице хрватске, публикован правописни речник. После пуних 50 година имамо нов пројекат сличног захвата али ипак другачији, ово је први правописни речник српског језика.

Из рецензија

Сматрам да ће књига Милана Шипке Правописни речник српског језика (са правописно-граматичким саветником), бити од користи онима који се занимају за нашу данашњу стандарднојезичку, граматичку, лексичку, прозодијску, а посебно правописну стварност, за њена начела и праксу, као и онима којима је писање и говорење на српском језику свакодневна професионална преокупација и брига (учитељи, наставници, професори, лингвисти, истраживачи, научници, лектори, писци, новинари, редактори, спикери, водитељи, издавачи, штампари, оглашивачи, и други).

проф. др Милорад Радовановић, дописни члан САНУ

 

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА са правописно-граматичким саветни­ком аутора Милана Шипке представља у српској нормативистици до сада необјављену, а пријеко потребну књигу, потребну не само онима који се нормом српског језика баве у оквиру струке него и ширем кругу корисника који његују сопствену језичку културу и желе да постигну виши ниво писмености…

Све ријечи су акцентоване према стандарду савременог српског језика, тако да ова књига поред ортографске, добрим дијелом даје преглед и ортоепске и граматичке норме српског језика. Аутор увијек скреће пажњу потенцијалном кориснику на неправилне, а у пракси раширене облике, наводећи их у загради уз одредницу „не“…

Др Миланка Бабић

ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА СА ГРАМАТИЧКО-ПРА­ВО­ПИ­СНИМ САВЕТНИКОМ нови је велики лексикографски пројекат Издавачке куће Прометеј. На његовој реализацији ангажовани су наши истакнути лингвисти др Милан Шипка, академик Иван Клајн,  са групом млађих сарадника магистара лексикографије. Стручни послови на изради Речника у пуном су замаху па се реално може очекивати да се ово ка­питално дело наше лексикографије и нормативистике појави најкасније до краја ове године.

Оваква је књига потребна свима  који пишу, а који при писању наилазе на недоумице које неће моћи решити само уз помоћ  Правописа, а овако ће уз сваку реч и израз лако наћи како их треба писати, с ознакама које ће их упутити на објашњења зашто је тако правилно, тј. на одговарајуће правописно (или граматичко) правило, што се даје у кратком прегледу на крају (у посебном поглављу).

Иако главни наслов Правописног речника сугерише да се ради искључиво о правописном речнику, ова је књи­га више од тога: она је, у исто време и граматички и акцентански речник, али и језички са­ветник. Она, дакле, има вишеструку намену, па ће корисницима бити и од вишеструке помоћи при писању, а уз то и прилика да прошире своје знање о српском стандардном језику уопште, посебно о његовој употреби у писменој и усменој комуникацији.

 

Реч више…

„Правописи уопште код нас појављују се доста често али не доносе сва решења потребна савременом језику. Зато и сматрамо да је најбољи Матичин последњи из 1993. иако  има доста неразјашњених недоумица и велики број дублета. Ми сада настављамо тамо где је цењени аутор тог правописа Митар Пешикан стао. После распада Југославије српски лингвисти су покушавали да сарађују са лингвистима из осталих република. Та сарадња је без сукобљавања трајала неко време и Матичин правопис из 1993. изашао је уважавајући такво стање. Од тада ми чекамо ново издање. Поменуто издање има и веома скроман по обиму правописни речник у додатку тако да ово што данас представљамо има много шири захват и ослобађа нас потребе да нешто тражимо по разним старијим издањима. Кад у нешто нисмо сигурни тражимо у речнику, а кад још нисмо сигурни како се то пише онда је решење у правописном речнику. Недостатак сличне књиге сада ће надоместити дело колеге Шипке. Ово ће бити веома користан и много тражен приручник.“

Академик Иван Клајн

 

Изводи о речнику:

Правописни речник српског језика са правописно-граматичким саветником др Милана Шипке, први је српски стандарднојезички приручник у последњих 100 година!

РТС,  Дневник 2

Tо је и језички саветник, упозорава на бројне грешке. Чак на 8.000 места можемо наћи упозорење шта је правилно, а шта није.

Танјуг

Посебна вредност Правописног речника је што обухвата цео српски језички простор.

ТВ Кошава

Сада је неуморни Милан Шипка направио речник за који не сумњам да ће га разграбити сви они којима је важно да речи свог матерњег језика пишу и изговарају по правилима језичког стандарда

Иван Клајн  

Правописни речник ће у наредним годинама бити незаобилазна литература у свакој српској кући и институцији.

Вечерње новости

Не припадам језичким чистунцима и онима који се плаше сленга, али у временима у којима се више “мејлује” него дописује, у којима се радије “лајкује” него допада или комуницира “онлајн” него уживо, треба једном засвагда да се зна шта је канон, шта је аутентично.

др Бојан Пајтић, предесдник Владе Војводине

Правописни речник српског језика, аутора Милана Шипке, камен је темељац српске културе и српског идентитета у деценијама које су пред нама.

Радио Београд

Издавачки и историјски подухват Шипке и његових сарадника

ТВ Б92

Чувар правилно изговорених и написаних речи

Данас

Правописни речник српског језика је епохална књига, из најмање три разлога. Први је што равноправно третира екавицу и ијекавицу, други – што рашчишћава дублетске српске или хрватске недоумице, а трећи – што су све речи акцентоване.

Јован Ћирилов

Намењен је изворним говорницима српског језика, пре свега онима који су по дужности обавезни да пишу и говоре правилно, професори, политичари, новинари, студенти, ученици, али и свима другима који желе да своју језичку културу подигну на виши ниво.

Радио 021

Најбољим допринос години српског језика и књижевности!

Дневник, Нови Сад

 

Милан Шипка

Рођен 7. октобра 1931. у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски факултет (група за народни језик и књижевност, с руским језиком као Б предметом), завршио у Загребу, где је и докторирао с темом Језик Петра Кочића.

Радио као професор сх. језика и филозофије у Гимназији Б. Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи Бањалука (1956-1961), затим професор Више педагошке школе, касније Педагошке академије у Бањалуци (1966-1973), директор Института за језик и књижевност у Сарајеву (1973-1984), научни саветник у Институту за проучавање националних односа у Сарајеву (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сарајеву – на Академији сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту (у наставној 1994/1995. години) држао предавања из југославистичке социолингвистике, а с темама из те области гостовао и на универзитетима у Бечу, Познању (Пољска) и Новом Саду.

Бави се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.

Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика, а сам водио макропројекте: Правописна проблематика, Рјечник Кочићева језика, Школска терминологија и др. и тако стекао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у лингвистици.

Учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова, међу којима су у његовој организацији најзначајнији: Компјутерска обрада лингвистичких података (1977), Језик и национални односи (1984), Лингвистика и лингвистичке активности у Југославији (1985) и Језик и култура Рома (1986).

Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника). Значајнија су му дела: књиге JEZIČKI SAVJETNIK (1975), ЈЕЗИК ПЕТРА КОЧИЋА (1987), KNJIŽEVNOJEZIČKA POLITIKA I JEZIČKA KULTURA – JEZIČKI SAVJETNIK 2 (1987), STANDARDNI JEZIK I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI (1850-2000) – Dokumenti (2001) /претходо, електронски приређено издање за Интернет, под насловом: Standard Language in Bosnia and Herzegovina – in Standard Language Policy documents, Virtus, Praha 1998: RSS Digital Library, Publisher: Open Society Institute, Center for Publishing Development. Identifier: http://rss.archives.ceu.hu/archive/00001051/,   затим КУЛТУРА ГОВОРА (12005, 22006, 32008 – проширено издање, 42009 ), ЈЕЗИК И ПОЛИТИКА (12006, 22009  – допуњено издање), ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА, у коауторству с И. Клајном (12006, 22007, 32008 – попрваљено и допуњено издање, 42008, 52009 – иновирано и побољшано издање), СТРАНИ ИЗРАЗИ И ИЗРЕКЕ, такође у коауторству с И. Клајном (12007, 22008, 32009), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 1 (2008), СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 2 (2009), ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – СА ПРАВОПИСНО-ГРАМАТИЧКИЧИМ САВЕТНИКОМ (2009), те популарнонаучна издања: ПРИЧЕ О РЕЧИМА (11977, 21979, 31981, 41982, 51989, 61998, 72007, 82008, 92009), ЗАНИМЉИВА ГРАМАТИКА (11981, 21999, 32007, 42008, 52009), ЗАШТО СЕ КАЖЕ? (11998, 21998, 32007, 42008, 52009). Уз ову серију, укључујући и Клајнову књигу ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ, израдио је и методички приручник за наставнике ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА У ШКОЛИ (12000, 22007, 32008,  42009 – проширено издање). Објављене важније студије: METODOLOŠKA OSNOVA ZA IZRADU UDŽBENIKA NAŠEG JEZIKA U OSNOVNIM ŠKOLAMA – у књизи Savremeni udžbenik i problemi rada na njemu, Stalna konferencija jugoslovenskih izdavača udžbenika, Beograd, 1970: 211-226; УПОТРЕБА ВЕЛИКИХ И МАЛИХ СЛОВА, Рaдови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сaрајеву, књ. V, 1978: 9-76.

Био је главни и одговорни уредник часописа Прилози настави српскохрвтског језика и књижевности (Бањалука), Радови Одјељења за језик Института за језик и књижевност у Сарајеву (књиге I-VII), Посебна издања Института (четири књиге), Монографије (једна књига), библиотека Приручници („Школски рјечник терминолошких вишеструкости“) и др.

Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.

Будите први који ће написати рецензију “ПРАВОПИСНИ РЕЧНИК СРПСКОГ ЈЕЗИКА – 2.издање”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.