Масовна убиства – III група злочина у Банату

Шифра производа: 30290
Масовна убиства – III група злочина у Банату
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
250 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 30 cm
ИСБН: 978-86-515-1688-0
Година издавања: 2020.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Мало историјско друштво Нови Сад – Станко Димић, Музеј Војводине

Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,440.00 RSD

У 17. књизи едиције „Злочини окупатора и њихових помагача у Војводини” објављујемо елаборат из III групе масовних злочина у Банату, под насловом „Масовна убиства”

У овој књизи репродукован је примерак елабората „Масовна убиства”, који се налази у данашњој Збирци историјских докумената Одељења савремене историје Музеја Војводине, инв. бр. 30.540, као наслеђе Архивске збирке Историјског музеја Војводине, односно претходног Музеја револуције Војводине, који је настао из збирке НОБ Војвођанског музеја.

Др Драго Његован

„Немци нам изазивачки бацају у очи лаж да је ова земља била и да ће остати немачка. И не покушавају то да докажу, јер није тако далеко дома Марије Терезије и Јосифа другог када су богате банатске равнице гостољубиво примиле у своје крило сиромашне немачке исељенике. Примиле су их и пружиле им своје дарове. Сада је дошло доба да се домаћину ода признање и Немци су га одали, али на свој начин.

Захваљујући политичкој оријентацији последњих југословенских влада, пета колона успела је да се у Банату несметано развије и учврсти своје позиције. Када су у Банат ушле прве СС трупе затекле су већ спремљен терен. Швабе су већ преузеле власт и заузеле важније положаје раније, иза кулиса, одређене. СС трупе донеле су фирму под којом су банатским Немцима 0150 Банатерима дале широко и несметано поље рада. Вођа немачке нарпдносне групе у Србији и Банату, како је себе називао др Сеп Јанко, познатим Aufrur-ом, позвао је све Фолксдојчере у Банату и Србији на сарадњу и Банатери силтом су се одазвали овом позиву. И тада под окриљем национал-социјализма Швабе дају маха својим садистичким притајеним најнижим и најпримитивнијим страстима. До рата мирни и лојални грађани преко ноћи претворили су се у крвожедне звери, које са својим свирепостима могу да се такмиче са злочинима средњовековне инквизиције.”

Из увода елабората

др Драго Његован

Драго Његован (1955, Лукавице), музејски саветник, виши научни сарадник, доктор наука. Гимназију друштвеног смера завршио је 1973. године. На Факултету политичких наука дипломирао је 1978, магистрирао 1984. и докторирао 2004. године. Од 1992. ради као кустос за политичку и привредну историју Војводине, а од 2000. као виши кустос. Тренутно је задужен за Збирку плаката Музеја Војводине. Истраживачки рад углавном реализује у Архивској збирци Музеја Војводине и сличним збиркама других установа. У оквиру истраживачког и изложбеног рада у Музеју Војводине објавио је више књига, каталога и чланака, а сарађивао је на пројектима Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника Матице српске, Српске енциклопедије, Одељења за друштвене науке Матице српске и пројектима Српске академије наука и уметности, укључив и Огранак САНУ у Новом Саду. Члан је Уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке. Радови су му првођени и објављивани на енглеском, француском, мађарском, бугарском, румунском, словачкоми украјинском језику. Учествовао је на више међународних стручних и научних скупова, поводом који су му објављени радови.

 

Будите први који ће написати рецензију “Масовна убиства – III група злочина у Банату”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.