ТРАГ
Прасвемир
СЛАСТ И НОСТАЛГИЈА
Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Јован Храниловић – лик и дело најпознатијег и најзаслужнијег Жумберчанина
Шифра производа: 29971
Аутор: Драган Вукшић
Број страна / Повез / Писмо:
153 / Тврд / Латиница
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1445-9
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом:
1,530.00 RSD
Јован Храниловић (1855–1924), грко-католички свештеник, песник књижевни и позоришни критичар, први председник Југословенског новинарског удружења, председаво је Великој народној скупштини у Новом Саду новембра 1918. када је донета одлука о присаједињењу Бачке, Барање и Баната Краљевини Србији.
Када је српска војска ушла у Нови Сад, Храниловић је бираним речима поздравио војводу Петра Бојовића који је био на челу штаба Прве армије: „Допустите, да Вас још на час зауставим у име овде окупљених Срба, Хрвата, Буњеваца, Русина, Словака и осталих Словена ове вароши; да Вас поздравим у име несловенских житеља ове вароши, у којима има и погледа, срца, човештва и витештва, да се порадују с нама у данима наше среће, наше давно радовање младе слободе. Ни сјајно бисерје нашег лепог народног језика није доста сјајно, да истумачи осећаје, што нам потресају у овај час срцем и душом, где говоре херојска дела што их је починила славна српска војска, која долази ево к нама кроз море крви и низ неописаних патња као триумфаторка, као ослободитељка наша – наша жива жеља, наша узданица, наше сунце. О, не одлазите од нас, остајте с нама, та уз Вас смо тако сретни, уз Вас се тако сигурно осећамо”
Такође је на течном француском поздравио и савезничке француске трупе које су са Србима победоносно ушле у ослобођени Нови Сад.
Сахрањен је на Русинском гробљу у Новом Саду.
Драган Вукшић
Драган Вукшић је рођен 1945. године у Радатовићима, општина Озаљ, Република Хрватска. Завршио је гимназију у Карловцу, а Војну академију (1967) и друге војне школе у Београду.
У чин пуковника унапређен је 1989. године. Највећи део војне каријере провео је на дужностима у области спољнополитичких односа, међународне војне сарадње и обавештајних послова. Последње дужности у Војсци Југославије биле су му Начелник управе за међународну војну сарадњу Генералштаба ВЈ и Војни изасланик у Немачкој и Холандији.
Као представник ЈНА и ВЈ био је члан државних делегација на Конференцији ОЕСС-а у Бечу, на мировним преговорима у Женеви, Дејтону и Бону, и на преговорима о Подрегионалној контроли наоружања у Бечу. Био је и члан више званичних војних делегација које су у посетама Аустрији, ДДР-у, Румунији и Мађарској предводили начелници Генералштаба ЈНА и ВЈ. Члан Комитета Савезне владе СРЈ за сарадњу с мировним мисијама и снагама УН био је од 1993. до 1997. године.
Учествовао је и самостално иступао на више међународних семинара и симпозија из области војнополитичких односа у Бечу, Будимпешти, Софији, Сан-Рему, Паризу и Берлину. Објавио је више стручних, политичких и војних студија и чланака и књиге Пуковников отказ крвавом команданту (2001), ЈНА и распад СФР Југославије (2006) и Жумберачки ускоци, унијаћење и однарођивање, прво (2015) и друго издање (2018).
Због неслагања с политиком актуелног режима, напустио је 1999. Војску Југославије и прикључио се ДОС-у у борби против Милошевићевог режима. Због политичког деловања режим му је, противно Уставу, одузео чин и пензију.
Након демократских промена 2000. године биран је за народног посланика у Скупштини Републике Србије. Био је потпредседник Одбора за спољну политику и члан Одбора за одбрану и безбедност и Одбора за везе са Србима изван Србије.
Од јануара 2002. до августа 2004. био је Генреални конзул СРЈ–СЦГ у Франкфурту.
Још нема коментара.