Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Шифра производа: 31138
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја
Аутор: Горан Чукић
Број страна / Повез / Писмо:
360 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2506-6
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,650.00 RSDЦена са попустом: 1,402.50 RSD
Невероватан успех Србије у сузбијању епидемије пегавца
Навршио се један век од окончања Великог рата, кога је на подручју Србије пратила велика удружена епидемија пегавог тифуса и повратног тифуса. Помор који је тада настао је и данас изазован да се објасни.
Пажњу лекара и даље заокупља овај рат са медицинским догађањима у њему. У овим истраживањима настала је нова етапа увидом у архивску и другу грађу од деведесетих година 20. века.
Циљ ове књиге је да се сагледа научни домет постигнут у Србији. Др В. Хантер је изјавио да је ово „најбрже заустављена од свих епидемија у историји“.
Успех који је постигнут 1915. године захтева ревизију нихилистичких оцена о неуспешности. Санитету Србије припадају уважавање и похвале.
Горан Чукић
Горан Чукић, прим. др епидемиолог, рођен је 1950. године. Завршио је постдипломске студије за научна звања са просечном оценом десет. Пошто га је интересовао пегавац, епидемиолошке теме је заменио неепидемиолошким које се тичу историје медицине, као што је ова књига. Потребу епидемиолошког усмерења је видело Научно-наставно веће (ННВ) код оцене његовог ангажовања на одбрани магистарске тезе, коју је два пута предавао и оба пута био спречен одлуком ННВ новог сазива да је усмено тј ,,јавно брани“. Његова одбрана је добила сасвим други ток о пожељног, којим је требало да се оконча на крају звањем доктора медицинских наука.
Радио је на теми епидемије пегавца од 1983. до 2023. године, и захвалан је ментору проф. др сц Јулијани Пецић.
горан – :
Горан Чукић је поставио велики задатак пред домаће истраживаче. За све епидемиологе и љубитеље историје, пред читаоцима се налази један озбиљан, исцрпан рад са обиљем података и библиографијом, који могу бити предмет даљег истраживања многих историчара. Књига Горана Чукића поставља нове стандарде у домаћој историји медицине и представља ако не коначну, онда свакако најдетаљнију и несвакидашње информисану студију на тему епидемије пегавог тифуса и пегавца уопште у Србији.
Импресивна библиографија на крају књиге (у енднотама) показује са каквом пажњом и до којих детаља је тема истражена, а ауторова транспарентност и минуциозност у томе на који начин је дошао до својих закључака немају преседана. У овом смислу, Чукићев рад представља комплетну књигу, сада већ можемо рећи – ауторитативну на тему пегавог тифуса.