Грех и казна божија

Шифра производа: 28274
Грех и казна божија
Преузмите одломак:
Едицијe:
Број страна / Повез / Писмо:
456 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-0866-3
Година издавања: 2013.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,440.00 RSD

ПОГОВОР

 

Књига Грех и казна божија судбине,битке и предања српског средњег века,представља избор радова из средњовековне и народне књижевности, објављених током протеклих година,од 1994.па до данас. Радови се тематски надовезују на моја компаративна истраживања усмене и писане књижевности. Подељени су у три тематске целине.

Радове у књизи објављујемо у њиховој првобитној верзији, с тим што су поједини текстови незнатно скраћени, избегнута су извесна понављања а правописно су осавремењени. Уз наслове штампаних радова дајемо и библиографске податке.

Огреху и казни божијој као жанровским особеностима. Зборник Матице српске за књижевност и језик, књ. 1, Нови Сад, св.1-2/2002, 47-56.

Стари српски биографи о Хиландару. Свеске. Данчево 1998,114-125.

Александар Велики и краљ Милутин. Српска Александрида и Данилов зборник -паралела. Зборник Матице српске за књижевност и језик, XLVII.Нови Сад, св. 1/1999, 19-34.

О победним песмама. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. XXVII.Нови Сад 1998, 39-43.

Одакле Венцловићу податак да је Стефан Немања био српски краљ. Рачански зборник 6. Бајина башта 2001,27-34.

Деспот Стефзан Лазаревић витез и књижевник. Деспот Стефан Лазаревић v науци, књижевности, историји и уметности. Деспотовац 2009, 7-16.

Величање деспота Стефана Лазаревића. Свеске. Година десета, бр. 42-43. Панчево, септембар 1998,98-106.

Средњовековни владари у делима Јована Суботића. Научни састанак слависта у Вукове дане, Београд 2005, 34/2, 61-73.

Средњовековни историјски роман.Књижевност и историја, IV. Ниш 2001,39-47.

Незаборавне судбине жена српског средњег века.Свеске. Панчево,март 1999,45-46,92-96.

Мученичка смрт као жанровско обележје v житију. Жанрови српске књижевности. Зборник 3. Нови Сад 2006, 135-151.

Осмрти цара Уроша у ,,Причи о боју косовском“ . Св. 49.Нови Сад 2009, св. 14,27-34.

ОДобровоју, сину кнегиње Милице и кнеза Лазара.Деспотовац 1993,109-116.

Мотив кнежеве вечере. Зборник за славистику, 73, Матица српска. Нови Сад 2008, 351-365.

Побратими Милоша Обилића. Митолошки зборник 16. Рача-Београд 2007, 61-74.

Два нетипичиа призора у „Причи о боју косовском“.  Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 2006, 35/2,39-45.

На вечери код кнеза Лазара: старац Никлан или Миклан. Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Борђевић. Београд 2011, 551-559.

Разговор султана Мурата, кнеза Лазара и Милоша Обилића после Косовске битке 1389, Косово и Метохија у цивилизацијским токовима. Књ. 2. Књижевност. Косовска Митровица 2010, 51-59.

Порекло изреке „стати ногом на грло“. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. Београд 2002, књ. LXVII, св. 1-4, 261-277.

Огреху и казни божијој у легенди о убиству цара Уроша. Две хиљаде година хришћанства,духовност, култура и историја. Деспотовац 2001, 73-81.

Три романтичарске драме о Милошу Обилићу. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности. Деопотовац 2010, 7-16.

Историја и усмено предање у делу Милице Стојадиновић Српкиње. Књижевне новине, бр. 1135. Београд, новембар 2006, год. VIII, стр. 4.

Матић и Косово. Свеске. Панчево, март 2000, 51-52,189-191.

Жанровска обележја и одступања у „Житију кнеза Лазара“ из XVIII века. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 2000, 29/2, 46-53.

Оприповедачком поступку у „Причи о боју косовском“. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 2003/2,29-34.

Хиландар у хроникама грофа Ђорђа Бранковића. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд1999,28/1,175-184.

Гроф Борђе Бранковић о замонашењу Немањине жене Ане. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 2004, 32/2,5-16.

Аутобиографски елементи у V књизи Бранковићевих „Хроника“. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 1998,27/1,33-42.

Бонфини и Бранковићеве „Хронике“. Научни састанак слависта у Вукове дане. Београд 2002,30/2,83-90.

Гроф Ђорђе Бранковић, визионар обновљене српске државе. Банат кроз векове, слојеви културе Баната. Зборник радова,Вукова задужбина, Београд 2010, 91-102.

Гроф Ђорђе Бранковић о деспоту Стефану Лазаревићу(округли сто, манастир Манасија, 28. 8. 1993). Деспотовац 1994,47-63.

Опогибили краља Владислава у„Хроникама“ гpoфa Ђорђа Бранковића. Зборник Матице српске за славистику. Нови Сад, 53/1997,109-119.

Ресава у „Хроникама“ грофа Ђорђа Бранковића. Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности. Зборник радова. Деспотовац 2004,115-124.

Ресава у старим српским родословима и летописима. Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности. Зборник радова. Деспотовац 2005,15-20.

Јован Рајић о Ресави, „прекрасном манастиру“. Манастир Манасија (Ресава) у виђењима историјских и књижевних извора, путописаца,  картографа и песника XIX-XX века. Деопотовац 2008,109-116.

Оразлозима пропасти српског царства у делима грофа Ђорђа Бранковића и Јована Рајића. Зборник радова научног скупа „Јован Рајић историчар, песник и црквени великодостојник“. Нови Сад 2002, 169-181 .

Манасија и други средњовековни споменици у литератури Душана Матића. Манастир Манасија (Ресава) у виђењима историјских и књижевних извора, путописаца, картографа ипесника XIXXX века. Деспотовац 2007, 111-117.

Гроф Ђорђе Бранковић и Карловци. Даница. Београд 1999,224-229.

Убиство Радомира,сина цара Самуила. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности, II. Деспотовац 2011, 7-10.

Турски извори о убиству Јакуба Челебије на Косову 1389(рукопис је у штампи).

Јелка Ређеп

Jелка Ређеп (27. април 1936, Нови Сад) је српски историчар књижевности. Претежно се бави изучавањем старе српске књижевности и српске књижевности барока, као и компаративним студијама књижевности.

Студирала је на Групи за југословенску књижевност и југословенске језике на Филозофском факултету у Новом Саду. Магистрирала је тезом Мотив о рођењу Сибињанин Јанка у старој и народној књижевности, а докторирала радом Прича о боју косовском 1972. године. Године 1963. изабрана је за асистента на предметима Средњовековна књижевност и Народна књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Бирана је у сва наставничка звања на Новосадском универзитету, а од 1988. до 1994. била је редовни професор и на Филозофском факултету у Нишу. Неколико пута је боравила у Паризу вршећи истраживања у Националној библиотеци. Била је гостујући професор на универзитетима у Берлину, Халеу и Регензбургу.

Будите први који ће написати рецензију “Грех и казна божија”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.