Сазнајте све о борби Пречанских Срба

У нашој историји постоје бројни неистражени, недоречени и широј јавности непознати детаљи. Наша мисија је да такве недостатке препознамо и кроз издаваштво допринесемо стварању што потпуније слике о догађајима, периодима и кључним личностима које су учествовале у стварању историје нашег народа.

Зато смо за данас припремили препоруке наслова из едиције Пречански Срби до слома Аустроугарске.

Зашто је ова едиција значајна?

Едиција Пречански Срби до слома Аустроугарске има вишеструк значај. Пре свега, представља извор за проучавање историје Срба, јер говори о животу народа на простору данашње Војводине током аустроугарске владавине.

Пре ове едиције није постојала написана историја српског народа у Хабзбуршкој монархији. Такође, у оквиру ове едиције први пут је објављена двотомна историја Срба у Хабзбуршкој монархији у периоду од 1526. године, па све до краја Великог рата 1918. године.

Препоруке нашег уредничког тима

Да бисте сазнали више о сваком наслову и наручили га, довољно је да кликнете на наслов дела.

„Светозар Милетић“, Дејан Микавица

Светозар Милетић био је један од најистакнутијих представника српске политичке елите у Аустроугарској. Његова историјска улога, национални значај и политички престиж били су кључни за вођење целокупне политике Срба у Хабзбуршкој монархији.

У овом делу сазнаћете како су политичка мисао и деловање Светозара Милетића утицали на пропаст Хабзуршке монархије и улазак србијанске војске у Нови Сад и како је један јавности непознат младић постао градоначелник овог града.

„Јаша Томић“, Горан Васин и Дејан Микавица

Књижевник, песник, политичар, новинар, ратни извештач – само су нека од занимања у којима се опробао и у којима је иза себе оставио писане трагове. Занимали су га сви друштвени проблеми и о њима је писао у различитим формама. Романи, приповетке, публицистички списи, посвећени су стању друштва с краја 19. и почетка 20. века. Сваки запис приказује јасан став Јаше Томића и намеру да јасно ослика време у којем је живео и деловао.

Наслови његових најпознатијих дела били су посвећени не само стању, већ и правцу тадашње државе: „Јесмо ли на добром путу?“, „Хоћемо ли на ђаволску страну?“, „Какво се зло спрема у Србији?“, „С ким ћемо и куда ћемо?“

У великој мери заслужан је за организовање Велике народне скупштине у Новом Саду и доношење одлуке да у новембру 1918. године Банат, Бачка и Барања постану део Краљевине Србије.

Знамените личности из наше историје добиле су своје улице, а Јаша Томић је и овде отишао корак даље. По њему је названо читаво насеље у општини Сечањ. Након приступања Краљевини, мештани тадашњег села Модош, удружили су се и тражили да њихово место понесе име тадашњег истакнутог војвођанског политичара Јаше Томића. Прошле године, мештани су обележило 100 година од уласка у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

„Ђорђе Стратимировић“, Горан Васин и Дејан Микавица

Међу Србима у јужној Угарској, најтипичнији представник идеја Револуције 1848. године и кључна особа у њиховом спровођењу у оквиру Српског народног покрета био је Ђорђе Стратимировић. Током две године његове војне и политичке каријере, када је имао централну и често пресудну улогу, постављен је темељ српске националне политике у оквиру Хабзбуршке монархије у другој половини 19. века, нарочито у српско-мађарским и српско-хрватским односима.

У каснијем периоду сећања на политику Ђорђа Стратимировића су бледела. Његов повучени живот у Бечу додатно је доприносио оваквом развоју догађаја. Само када су биле годишњице Револуције 1848/1849, било је помена појединих битака или бојева у којима је важну улогу имао Стратимировић. Млађи политички нараштаји тога времена нису памтили страдања и велике борбе у српско-мађарском рату, у којима се Стратимировић толико истицао.

„Православна Далмација – историјски преглед“, Епископ Никодим Милаш

Уочивши да римокатолички фундаментализам тежи негирању словенског порекла становништву Далмације и потпуном уништењу православног обреда делу тога становништва, c једне стране, и суочен c историјском чињеницом  летаргичног односа Цариградске патријаршије па и Руског синода спрам црквеног живота у овим крајевима у дугом низу векова, c друге стране, Никодим Милаш je, уверљивошћу историјских аргумената, покушао да дâ одговоре на питања која су, из тако постављених уочавања, била не само бројна већ и традиционално занемаривана.

У том смислу његова књига Православна Далмација представља истовремено и историју Словена у Далмацији (в. Ernest Dümmler: Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien, 1856), и историју дела православне цркве, и историју хрватског и српског народа, и историју православног становништва у Далмацији, што значи: и историју римокатоличког фундаментализма, односно уније. Њен писац, највећи наш историчар цркве, не пише руком догмате већ са мером научника. Утолико њена запањујућа открића имају већу тежину.

„Анексија Босне и Херцеговине”, Боривоје Милошевић

Проглас анексије оставио је дубок траг на босанскохерцеговачку омладину, која се почиње боље организовати „носећи у својим одушевљеним грудима речи славног Бјернсона, које је упутио Србима за време анексионе кризе: „Без крви нема слободе, она се не добија, већ се узима“. Омладинци на студијима у Бечу поручују да „ако Аустрија хоће да нас прогута ми ћемо јој прогристи стомак“.

Половином марта 1909. године анексиона криза досегла је врхунац. Под притиском Русије и ратном претњом из Беча, Србија је била принуђена да 31. марта 1909. године објави понижавајућу изјаву којом „признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини, и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци, какву силе буду донеле у погледу чл. 25 Берлинског уговора“.

Попуштање српске владе примљено је у бечким десничарским и милитаристичким круговима, посебно код генерaла Хецендорфа, као тежак ударац и велико разочарање. Окончањем анексионе кризе, у руској јавности преовладао је осјећај огорчења и националног понижења, иако се веровало у скори неизбежни обрачун словенства и германства.

Ако сте у овом тексту сазнали нешто ново и ако вас ова тема занима, предлажемо да истражите целу едицију Пречански Срби до слома Аустроугарске.

КЛИКНИТЕ ОВДЕ да бисте прегледали списак наслова.