Православна Далмација – историјски преглед
Шифра производа: 31030
Преузмите одломак: 
Аутор: Епископ Никодим Милаш
Број страна / Повез / Писмо:
664 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2385-7
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,800.00 RSDЦена са попустом: 2,380.00 RSD
Како је живела православна Далмација?
Уочивши да римокатолички фундаментализам тежи негирању словенског порекла становништву Далмације и потпуном уништењу православног обреда делу тога становништва, c једне стране, и суочен c историјском чињеницом летаргичног односа Цариградске патријаршије па и Руског синода спрам црквеног живота у овим крајевима у дугом низу векова, c друге стране, Никодим Милаш je, уверљивошћу историјских аргумената, покушао да дâ одговоре на питања која су, из тако постављених уочавања, била не само бројна већ и традиционално занемаривана.
У том смислу његова књига Православна Далмација представља истовремено и историју Словена у Далмацији (в. Ernest Dümmler: Ueber die älteste Geschichte der Slaven in Dalmatien, 1856), и историју дела православне цркве, и историју хрватског и српског народа, и историју православног становништва у Далмацији, што значи: и историју римокатоличког фундаментализма, односно уније.
Ова књига, према томе, најмање јесте расправа o догматима католичке цркве, сем колико то захтева природа изложене грађе, већ делом политичка историја Римске курије, па отуда и није чудо што je, својим штампањем (1901), узнемирила интелектуалне кругове и већину римокатоличког клера. Прећутно оспоравана, она, међутим, никада није научно оповргнута. Њен писац,највећи наш историчар цркве, не пише руком догмате већ са мером научника. Утолико њена запањујућа открића имају већу тежину.
Епископ Никодим Милаш
Никодим Милаш (Шибеник, 4. април 1845 – Дубровник, 20. март 1915), од оца Трифуна и мајке Марије, пореклом Италијанке, која је примила православље, на рођењу је добио име Никола. Основну школу завршава 1856, после чега завршава приватну школу слушајући наставу код чланова доминиканског реда. Веронауку је похађао у српској школи. Четврти разред Гимназије завршио је у Дубровнику, код професора који су махом били језуити. Школовање наставља у Задарској гимназији, захваљујући Зелићевој стипендији, а Богословију у Сремским Карловцима завршава школске 1863/64. године. Иако је најпре уписао Филозофски факултет у Бечу, напушта га 1867, после чега одлази у Кијев, на Духовну академију коју завршава 1871. године. Магистарски рад са темом Номоканон патријарха Фотија одбранио је успешно. Ускоро, новембра 1871, постаје суплент Богословије у Задру, док већ 1872. добија звање сталног професора. Епископ далматински Стефан Кнежевић исте га године именује за ректора Богословије. Замонашио се на Бадњи дан 1873, а за јерођакона је рукоположен сутрадан, на Божић. Своје свестраније ангажовање почиње издваајњем Далматинске епархије из опсега Карловачке митрополије и њеним припајањем новоформираној црквеној области. Фебруара 1877. захтевао је да се у Далматинском сабору оформи посебан Српски клуб, који би водио рачуна искључиво о националним захтевима и правима Срба у Далмацији.
Оставку је поднео 21. децембра 1911, а усвојена је 19. јануара 1912. године. Кијевска духовна академија прогласила га је 5. мартља 1912. за почасног члана, а Словенско добротворно друштво 5. маја 1912. чини то исто. Од краја јануара 1912. живео је повучено у Дубровнику. Ухапшен је док је боравио на лечењу у Слатини, 28. јула1914, када му је заплењен део рукописа и преписке.
Још нема коментара.