Анексија Босне и Херцеговине

Шифра производа: 30248
Анексија Босне и Херцеговине
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
164 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1739-9
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТВ, Нови Сад

Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,440.00 RSD

АНЕКСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
УВЕРТИРА КРВАВЕ ДРАМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Проглас анексије оставио је дубок траг на босанскохерцеговачку омладину, која се почиње боље организовати „носећи у својим одушевљеним грудима речи славног Бјернсона, које је упутио Србима за време анексионе кризе: Без крви нема слободе, она се не добија, већ се узима“. Омладинци на студијима у Бечу поручују да „ако Аустрија хоће да нас прогута ми ћемо јој прогристи стомак“.

Водећи енглески листови детаљно су извештавали о новонасталој кризи, најчешће осуђујући анексију и подржавајући држање Србије. Иако је почетак XX века донио интензивну економску и културну сарадњу Француске и Србије, званични Париз није желeо дубље политичко уплитање у анексиону кризу.

Половином марта 1909. године анексиона криза досегла је врхунац. Под притиском Русије и ратном претњом из Беча, Србија је била принуђена да 31. марта 1909. године објави понижавајућу изјаву којом „признаје да није била повређена у својим правима свршеним чином који је створен у Босни и Херцеговини, и да ће се, према томе, саобразити онаквој одлуци, какву силе буду донеле у погледу чл. 25 Берлинског уговора“. Попуштање српске владе примљено је у бечким десничарским и милитаристичким круговима, посебно код генерaла Хецендорфа, као тежак ударац и велико разочарање. Окончањем анексионе кризе, у руској јавности преовладао је осјећај огорчења и националног понижења, иако се веровало у скори неизбежни обрачун словенства и германства.

Боривоје Милошевић

Боривоје Милошевић (25. фебруар 1977, Бања Лука). У родном граду је завршио основну, средњу школу и дипломирао на Одсеку за историју Филозофског факултета у Бањој Луци. На Филозофском факултету у Бањој Луци запослен је од 2007. У звање доцента биран је 2014. те је ангажован на више предмета првог и другог циклуса студија. У звање ванредног професора Филозофског факултета биран је 2019. године.

Aутор је четири монографије и двадесетак научних радова у којима се примарно бави проучавањем историје Српске православне цркве, школских и верских прилика у Босни и Херцеговини током аустроугарске управе, Првим светским ратом и уопште простором Босанске Крајине у новом веку. Учесник је више научних скупова и конференција у организацији Филозофског факултета у Бањој Луци, САНУ, Академије наука и умјетности Републике Српске, Андрићевог института у Андрићграду и Архива Републике Српске.

Члан је Управног одбора Андрићевог института и Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бања Лука. Потпредседник је Удружења историчара Републике Српске „Милорад Екмечић“.

Будите први који ће написати рецензију “Анексија Босне и Херцеговине”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.