Радован Ждрале

Рођен је у Херцеговини, али је са четири године пресељен у Војводину. Дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филолошког факултета у Београду.

Био је запослен као професор гимназије и Више педагошке школе у Суботици. Био је главни уредник књижевног часописа Руковет, као и директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа Матице српске.

У прози се често бавио научном и другом фантастиком, затим Херцеговачким устанком и Херцеговином уопште, Логором смрти Јасеновцем и другим злочинима усташа, али и Николом Теслом, Гаврилом Принципом и другим мотивима српске културе. Написао је и књигу Здрави 100 година, о препорученом начину живота и здравој вегетеријанској исхрани.

Бави се и вајарством, најчешће у полудрагом камену. Његов вајарски опус чини око 3.000 радова који се, између осталог налазе и у Поклон-збирци Каменов свет у Музеју Херцеговине у Требињу, у поклон-збирци Фрушка гора – камен и облици, и у збирци радова у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле.

Објавио је романе:

„Источна распуклина“, „Месечева берба“, „Глинене кочије“, „Земља среских галебова“, „Вучја сен“, „Трилогија Теслијанум“, (Господар муња, Детињатво господара муња, Мит о господару муња), „А онда је дошао рат“, „Водич за покорне“, „Дневник младог Адолфа Хитлера“, „Херцеговачка рапсодија“, „Принцип“, „Христова књига косовска“, „Друга одбрана Сократова и Крај страшног света“

Поезија:

„Хало, Давос“, „Песме бесмртних сиромаха“

Књиге приповедака:

„Немирни“ и „Крилати бик“

Драме:

„Лептиров лет“, „Лажна представа“, „Логор“ (радио-драма), „Двојица против Тауриде“ (радио-драма).

Живи у Новом Саду.