Пажња!
Пажња! Крај човека каквог познајемо?
У књизи Пажња, Радован Ждрале поставља узнемирујуће питање – да ли је човек већ сада сувишан? Од првог копља до вештачке интелигенције, технолошки напредак није нас ослободио, већ заробио. Машине су постале господари, а људи – непотребан терет.
Ако је човек некада владао светом који је створио, како је онда постао роб сопствених творевина? Да ли нас крај овог века води у нестајање? Ждрале не нуди утеху – он упозорава. Пажња је књига за оне који се усуђују да завире у будућност и не скрену поглед пред њеним најмрачнијим могућим исходом.
„Машина је постала наш свемоћни господар. Сада смо стигли и до тзв. вештачке интелигенције, готово свемоћне, којој човек – субјект и управљач до скора – више није потребан. Већ сутра бићемо у њеној власти и свемоћи. За коју годину, по овој књизи, већ крајем овога века – бићемо непотребни! Машине, сада већ раде саме, а нас обичне смртнике шутирају на улицу, што ће се десити већ крајем овога века. И то ће бити крај човека који је све то створио!
Сада је, заправо, на реду избацивање огромних људских маса на улицу – као непотребних, сувишних, са свим структурама и појмовима који су се, корак по корак, вековима ваљале ка масовној гробници сувишних. И улице ће бити тесне за беспослене. Светом ће владати, рецимо, три човека као ствар-и власници наших живота. Одлазићемо један по један масовној гробници – сувишних. И улице ће бити тесне за беспослене. Човечанством ће овладати три свемоћна власника. Није искључено да ће ускоро једна једина „машина“ бити довољна да уклони човека као багаж из прошлости.“
Радован Ждрале
Рођен је у Херцеговини, али је са четири године пресељен у Војводину. Дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филолошког факултета у Београду.
Био је запослен као професор гимназије и Више педагошке школе у Суботици. Био је главни уредник књижевног часописа Руковет, као и директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа Матице српске.
У прози се често бавио научном и другом фантастиком, затим Херцеговачким устанком и Херцеговином уопште, Логором смрти Јасеновцем и другим злочинима усташа, али и Николом Теслом, Гаврилом Принципом и другим мотивима српске културе. Написао је и књигу Здрави 100 година, о препорученом начину живота и здравој вегетеријанској исхрани.
Бави се и вајарством, најчешће у полудрагом камену. Његов вајарски опус чини око 3.000 радова који се, између осталог налазе и у поклон-збирци Каменов свет у Музеју Херцеговине у Требињу, у поклон-збирци Фрушка гора – камен и облици, и у збирци радова у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле.
Објавио је романе: „Источна распуклина“, „Месечева берба“, „Глинене кочије“, „Земља среских галебова“, „Вучја сен“, „Трилогија Теслијанум“, (Господар муња, Детињство господара муња, Мит о господару муња), „А онда је дошао рат“, „Водич за покорне“, „Дневник младог Адолфа Хитлера“, „Херцеговачка рапсодија“, „Принцип“, „Христова књига косовска“, „Друга одбрана Сократова и Крај страшног света“.
Поезија: „Хало, Давос“, „Песме бесмртних сиромаха“.
Књиге приповедака: „Немирни“ и „Крилати бик“.
Драме: „Лептиров лет“, „Лажна представа“, „Логор“ (радио-драма), „Двојица против Тауриде“ (радио-драма).
Живи у Новом Саду.












Још нема коментара.