Песме бесмртних сиромаха
Посматрано са савремене литерарне адресе, са које нас, као јесење лишће, засипају ауторска писма једносмерног поетичког клатна – од опортунизма, испразне самодовољности/самоизгледности и резигнације до самопорицатељског комодитета (како самопорицање себе, тако и уметничке књижевности) – Ждралове песме су помало робусне, хулитељске и расколничке, антиутопијске, прозирљиве, песимистичне, бунтарске, (е)вокативне, опомињуће, отрежњујуће и оптужујуће. Али и лековите и посвећеничке, у којима овај писац и песник са умиљенијем призива неке (будуће) песмотворце, у будућности које можда неће ни бити!
Има у овим песмама нешто од (авангардног) наноса и пунтарства Браће Мицић, и није то нимало случајно ако знамо да је почетак као и крај двадесетог века (и једнако зачетак двадесет првог) обележило и обележава скољавање (данас нових) варвара који су се сцијенистички неповратно прозлили. Форма и дух ове критичке поезије (посредована идејност „васпитне” поруке, концепт културне и друштвене побуне, опор језик, натуралистичке сличице, социјалне ноте, максиме и минимализми, афористичка жаока, духовита и чешће цинична досетка) као да подсете кадшто приљежног читаоца на руске концептуалисте са краја двадесетог века.
Анђелко Анушић
Радован Ждрале
Рођен је у Херцеговини, али је са четири године пресељен у Војводину. Дипломирао је на групи за југословенске књижевности Филолошког факултета у Београду.
Био је запослен као професор гимназије и Више педагошке школе у Суботици. Био је главни уредник књижевног часописа Руковет, као и директор и главни и одговорни уредник Издавачког предузећа Матице српске.
У прози се често бавио научном и другом фантастиком, затим Херцеговачким устанком и Херцеговином уопште, Логором смрти Јасеновцем и другим злочинима усташа, али и Николом Теслом, Гаврилом Принципом и другим мотивима српске културе. Написао је и књигу Здрави 100 година, о препорученом начину живота и здравој вегетеријанској исхрани.
Бави се и вајарством, најчешће у полудрагом камену. Његов вајарски опус чини око 3.000 радова који се, између осталог налазе и у поклон-збирци Каменов свет у Музеју Херцеговине у Требињу, у поклон-збирци Фрушка гора – камен и облици, и у збирци радова у Меморијалу Никола Тесла у Електровојводини Нови Сад – ликови Николе Тесле.
Објавио је романе: „Источна распуклина“, „Месечева берба“, „Глинене кочије“, „Земља среских галебова“, „Вучја сен“, „Трилогија Теслијанум“, (Господар муња, Детињство господара муња, Мит о господару муња), „А онда је дошао рат“, „Водич за покорне“, „Дневник младог Адолфа Хитлера“, „Херцеговачка рапсодија“, „Принцип“, „Христова књига косовска“, „Друга одбрана Сократова и Крај страшног света“.
Поезија: „Хало, Давос“, „Песме бесмртних сиромаха“.
Књиге приповедака: „Немирни“ и „Крилати бик“.
Драме: „Лептиров лет“, „Лажна представа“, „Логор“ (радио-драма), „Двојица против Тауриде“ (радио-драма).
Живи у Новом Саду.












Још нема коментара.