Андреј Рахтен

Андреј Рахтен рођен је 4. марта 1973. у Цељу. Након завршене гимназије уписао је студије историје на Филозофском факултету у Љубљани. У школској 1994/95. години студирао је, као стипендиста Österreichischer Akademischer Austauschdienst, на Универзитету у Клагенфурту (Целовцу). Дипломирао је 1996. године радом о словеначким посланицима у бечком парламенту, а потом је уписао постдипломске студије историје. Током тих студија неколико месеци је истраживао у бечким архивима као стипендиста Deutscher Akademischer Austauschdienst. Истраживао је и у Jugoistočnom institutu у Минхену.

Године 1998. написао је магистарски рад Federalistički koncept u politici Habsburške Monarhije na Balkanu 1908-1918. После уписа на докторске студије, у периоду од 1999. до 2001. године сарађивао је у Научноистраживачком центру Словеначке академије наука и уметности (ZRC SAZU). На Филозофском факултету Универзитета у Љубљани одбранио је 2000. године докторску дисертацију под насловом Dr. Janko Brejc (1869–1934). Politička biografija. За дисертацију је био награђен Златним знаком ZRC SAZU-а.

Године 2001. изабран је у звање доцента и постао сарадник Научноистраживачког центра Републике Словеније у Копру. У априлу 2001. године запослио се у словеначком Министарству спољних послова, где је убрзо преузео оперативне задатке на координацији словеначко-аустријске експертске групе историчара и правника. У новембру 2001. године именован је у кабинет министра, а од априла 2003. године водио је Центар за истраживања. Године 2004. поново се запослио у ZRC SAZU-у и радио као научни сарадник у Институту за културну историју до именовања на место саветника за спољну политику у кабинету председника Владе.

Од 2004. године предаје међународне односе на Факултету за постдипломске европске и државне студије у Брду код Крања, а од 2005. године историју ваневропских народа после 1918. на Педагошком факултету Универзитета у Марибору. Од 2002. године члан је међународног уредништва Časopisa za suvremenu povijest (Загреб), а од 2004. године и уредништва хрватског интердисциплинарног научног часописа Pilar (Загреб).

Од 2006. године члан је надзорног одбора јавне установе Ad fatura и управног одбора Љубљанског института за новију историју. Један је од иницијатора и члан Пројектне групе за проучавање дипломатске историје Средње и Југоисточне Европе у оквиру Центра за европску будућност у Јаблама.

Објавио је четири монографије:

Slovenska pučka stranka u bečkom parlamentu. Slovenska parlamentarna politika u Habsburškoj Monarhiji 1897–1914. (Цеље, 2001);

Slovenska pučka stranka u beogradskoj Skupštini. Jugoslavenski klub u parlamentarnom životu Kraljevine SHS (Љубљана, 2002);

Zaboravljeni slovenski premijer. Politička biografija dr. Janka Brejca (1869–1934.) (Беч – Љубљана – Клагенфурт, 2002);

Savezništva i diobe. Razvoj slovensko-hrvatskih političkih odnosa u Habsburškoj Monarhiji 1848–1918. (Љубљана, 2005).