Антон Корошец: Словеначки државник краљевске Југославије
Шифра производа: 31357
Преузмите одломак: 
Едицијe: Историја, Посебна издања
Аутор: Андреј Рахтен
Број страна / Повез / Писмо:
676 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 16 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2741-1
Година издавања: 2026.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 3,900.00 RSDЦена са попустом: 3,315.00 RSD
Најзначајнији успех прегнућа Андреја Рахтена лежи у чињеници да се кроз биографију Антона Корошца преламају монументални историјски процеси 20. века: крај империјалног поретка, криза либералне демократије, успон ауторитарних модела власти, преобликовање колективних идентитета и потрага за новим облицима политичког легитимитета. /…/ Ради се о методолошки савременом, архивски дубоко утемељеном и аналитички зрелом раду који ће бити од велике користи српским историчарима, политиколозима, социолозима, истраживачима
национализма и југословенске идеологије, као и заљубљеницима у политичку историју 20. века.
Др Владислав Лилић
Књига Андреја Рахтена је по својим дометима важан и свеж историографски искорак у проучавању и познавању личности и политичке и државничке активности Антона Корошца у словеначком, југословенском, балканском и средњоевропском контексту међуратног периода. /…/ На принципима критичке историографије истражена је и објашњена улога и значај А. Корошца: у покушајима изградње нове државе која је била замишљена као либерална, демократска и парламентарна монархија; током његовог мандата председника владе (1928/29); у време личног режима краља Александра, владе М. Стојадиновића и Д. Цветковића. Поред односа А. Корошца са круном, српским, хрватским и словеначким политичарима и утицајним личностима, критички су обрађени и Корошчеви ставови и активности у односу на кључне теме које су оптерећивале Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца / Југославију. /…/ Својим квалите
том, архивском и историографском поткрепљеношћу и иновативношћу, ова биографија представља важан допринос историографији о личностима и процесима који су обележили успон, живот и пад Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца / Југославије у неспокојном времену међуратне Европе.
Др Станислав Сретеновић
Андреј Рахтен
Андреј Рахтен рођен је 4. марта 1973. у Цељу. Након завршене гимназије уписао је студије историје на Филозофском факултету у Љубљани. У школској 1994/95. години студирао је, као стипендиста Österreichischer Akademischer Austauschdienst, на Универзитету у Клагенфурту (Целовцу). Дипломирао је 1996. године радом о словеначким посланицима у бечком парламенту, а потом је уписао постдипломске студије историје. Током тих студија неколико месеци је истраживао у бечким архивима као стипендиста Deutscher Akademischer Austauschdienst. Истраживао је и у Jugoistočnom institutu у Минхену.
Године 1998. написао је магистарски рад Federalistički koncept u politici Habsburške Monarhije na Balkanu 1908-1918. После уписа на докторске студије, у периоду од 1999. до 2001. године сарађивао је у Научноистраживачком центру Словеначке академије наука и уметности (ZRC SAZU). На Филозофском факултету Универзитета у Љубљани одбранио је 2000. године докторску дисертацију под насловом Dr. Janko Brejc (1869–1934). Politička biografija. За дисертацију је био награђен Златним знаком ZRC SAZU-а.
Године 2001. изабран је у звање доцента и постао сарадник Научноистраживачког центра Републике Словеније у Копру. У априлу 2001. године запослио се у словеначком Министарству спољних послова, где је убрзо преузео оперативне задатке на координацији словеначко-аустријске експертске групе историчара и правника. У новембру 2001. године именован је у кабинет министра, а од априла 2003. године водио је Центар за истраживања. Године 2004. поново се запослио у ZRC SAZU-у и радио као научни сарадник у Институту за културну историју до именовања на место саветника за спољну политику у кабинету председника Владе.
Од 2004. године предаје међународне односе на Факултету за постдипломске европске и државне студије у Брду код Крања, а од 2005. године историју ваневропских народа после 1918. на Педагошком факултету Универзитета у Марибору. Од 2002. године члан је међународног уредништва Časopisa za suvremenu povijest (Загреб), а од 2004. године и уредништва хрватског интердисциплинарног научног часописа Pilar (Загреб).
Од 2006. године члан је надзорног одбора јавне установе Ad fatura и управног одбора Љубљанског института за новију историју. Један је од иницијатора и члан Пројектне групе за проучавање дипломатске историје Средње и Југоисточне Европе у оквиру Центра за европску будућност у Јаблама.
Објавио је четири монографије:
Slovenska pučka stranka u bečkom parlamentu. Slovenska parlamentarna politika u Habsburškoj Monarhiji 1897–1914. (Цеље, 2001);
Slovenska pučka stranka u beogradskoj Skupštini. Jugoslavenski klub u parlamentarnom životu Kraljevine SHS (Љубљана, 2002);
Zaboravljeni slovenski premijer. Politička biografija dr. Janka Brejca (1869–1934.) (Беч – Љубљана – Клагенфурт, 2002);
Savezništva i diobe. Razvoj slovensko-hrvatskih političkih odnosa u Habsburškoj Monarhiji 1848–1918. (Љубљана, 2005).
Још нема коментара.