Епидемије у Србији током ратних година 1912–1918
Шифра производа: 30769
Преузмите одломак: 
Едицијe: X коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Владимир Кривошејев
Број страна / Повез / Писмо:
160 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2143-3
Година издавања: 2023.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 935.00 RSD
До сада непубликовани подаци о епидемијама у Србији током ратних година
По окончању епидемије тифуса, стање у Србији се у великој мери стабилизовало, што не значи да уобичајених, и раније уочаваних заразних болести, које су се шириле, доводећи до смртних исхода није било. Потом је уследио епидемијски изазов повлачења преко Албаније, који је имао велике последице како за српску војску тако и за цивилно становништво које се са њом повлачило.
Док су крајем 1915. и почетком 1916. године изнемогли људи у албанским гудурама а потом и на албанској и грчкој обали масовно умирали од изнурености, додатно компликоване уобичајеним, и раније присутним заразним болестима, стање у окупираној Србији је било релативно мирно, али уз регистрацију краткотрајне појаве колере међу окупационим аустроугарским војницима, као и међу српским заробљеницима, са малим ширењем на цивилно становништво. У већој мери се смирила и здравствена ситуација међу српским војницима на
бојишту новоустановљеног Солунског фронта, с тим што се, док су друге заразне болести биле мање заступљене, пре свега захваљујући примени широког спектра превентивних мера, као нова претња појавила маларија.
Општа ситуација је почела да се мења од лета 1918. године, када и војници на фронту али и цивилно становништво у окупираној Србији почиње да масовно страда у пандемији шпанске грознице. Реч је о болести која је у четири таласа захватила цео свет, са веома високим степеном смртности. Ова болест се по Србији ширила са две стране, од севера, из Аустроугарске, уобичајеним комуникацијама, а са југа са ослободиоцима који су у пробој Солунског фронта кренули већ заражени. Између два налета шпанске грознице, непосредно пре њеног главног морталног удара, а делом и током њега, у Србији се уочавају загонетне епидемије дизентерије; загонетне због тога што су се оне, и то са веома великом смртношћу, у појединим селима знатно већом него раније, појавиле истовремено на различитим, међусобно неповезаним територијама.
Владимир Кривошејев
Историчар, културолог и музеолог
Др Владимир Кривошејев рођен је 1963. године у Ваљеву.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, а докторирао на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Стекао је звања ванредног професора, вишег научног сарадника и музејског саветника.
Запослен је у Народном музеју Ваљево као музејски саветник-историчар. Претходно је у истој установи радио као кустос-педагог и кустос-историчар, од 1990. до 2000. године, а потом и као директор, од 2000. до 2018. године. Током његових директорских мандата Народни музеј Ваљево је два пута добио награду Музејског друштва Србије за најбољи музеј у Србији – 2005. и 2008. године – као и награду „Туристички цвет” Туристичке организације Србије, 2013. године. Био је на ртуководећим функцијама Музејског друштва Србије и ICOM-а Србије и Црне Горе
Ангажован је као наставник у звању редовног професора на Високој школи за комуникације у Београду, као и на Академији струковних студија Западна Србија. По позиву учествује у настави и на другим високошколским установама. Национални комитет ICOM-а Србије доделио му је 2012. године награду за најбољег кустоса.
У свом стручном и научном раду интердисциплинарно повезује историографију, културологију, музеологију и културни туризам. Аутор је више тематских изложби и сталних музејских поставки, као и неколико десетина научних радова. Међу његовим монографијама из области управљања културним наслеђем и музеологије издвајају се: Управљање баштином и одрживи туризам; Музеји, публика, маркетинг: сталне музејске поставке и Његово височанство посетилац; и Музеји, менаџмент, туризам: ка савременом музеју, од теорије до праксе.
Као историчар, националну прошлост у новом веку истражује из перспективе догађајне и друштвене историје, као и историје медицине. Члан је Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред више од стотину објављених чланака, аутор је или коаутор књига: Војвода Јаков Ненадовић: скице за биографију; Ваљево, настанак и развој града: прилози за урбану историју града од првог помена до почетка XX века; Ваљево — град болница 1914/15; Створене да сведоче: фотографије др Аријуса ван Тинховена са балканских ратишта, 1912–1916; Др Милан Пецић: аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета, чији је рукопис наградила Фондација „Драгојло Дудић”; Окупирана култура: нацисти, колаборационисти, музеји и културна добра у Србији током Другог светског рата; Епидемије у Србији током ратних година 1912–1918; као и двотомне монографије Шпанска грозница у Србији.
Радови доступни на порталу ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Krivosejev
Још нема коментара.