Пламени мач у Србији и другде

Шифра производа: 29452
Пламени мач у Србији и другде
Број страна / Повез / Писмо:
344 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 13.5 × 20.5 cm
ИСБН: 978-86-515-1150-2
Година издавања: 2016.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1,350.00 RSDЦена са попустом: 600.00 RSD

Књига је узбудљиво сведочанство о Србији 1915. године енглеске ауторке Мејбел Синклер Стобарт, учеснице драматичних збивања те године. Била је управница енглеске болнице у Крагујевцу од априла 1915. до почетка повлачења. Изванредан организатор, учинила је много за збрињавање рањеника и лечење цивила. Организовала је неколико диспанзера у Шумадији за цивиле и спасила хиљаде живота, жена, стараца и деце. После обнове непријатељстава повлачила се заједно са српском војском преко Црне Горе и Албаније све до Скадра. О својим доживљајима оставила је узбудљиво сведочанство, ратни дневник објављен неколико месеци по повратку у Енглеску, 1916. године. Књига је и дело талентоване књижевнице, писана са смислом за драматичност и трагичност догађаја чији је сведок ауторка била.

Мејбел Синклер Стобарт

Једна од готово заборављених, а веома заслужних жена из велике групе Самарићанки које су дошле у Србију, била је и једна необична жена – госпођа Мејбел Синклер Стобарт, која је када је дошла у Србију имала 53 године.

Неко време је руководила радом енглеске болнице у Бриселу, а по паду Белгије била је заробљена и осуђена на смрт као енглески шпијун, али се некако извукла.

У априлу 1915. године кренула је са својом јединицом за Србију. Добили су распоред у Крагујевцу.

Госпођа Стобарт је била пријатно изненађена српским официрима са којима се често сретала. Имала је лепо мишљење и о Србима пацијентима болнице.

Била је веома прилагодљива и прихватила је обичаје средине, учила је и српски језик, а знала је често увече да слуша и гуслара који је свирао и певао јуначке песме.

Описала је и коло за које је рекла да је, као и српска музика и српска књижевност, одржало дух српске трагичне историје.

Будите први који ће написати рецензију “Пламени мач у Србији и другде”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.