Гаврило Принцип – документи и сећања
Нема на залихама
Текстови за ову књигу изабрани су према својој важности за истраживање личности Гаврила Принципа. У биографији Гаврила Принципа и историји Сарајевског атентата има питања која нису решена. Зато су одабрани и они искази у којима су исти догађаји приказани на различите начине.
Сви текстови снабдевени су кратким уводним белешкама и преузети без граматичких или стилских исправки. Њихов обим наметнуо је нужна скраћивања, при чему су изостављени само делови који се не односе непосредно на Принципа. Изостављања су обележена празним редом са три тачке.
У првом делу, под насловом „Млада Босна“, дати су мемоарски текстови младобосанаца који дају целовит поглед на Гаврила Принципа, Младу Босну и Сарајевски атентат. Они пружају добар увод у изворну грађу о Принципу, јер доносе сажету, основну хронолошку структуру догађаја, која читаоцу олакшава да прати и разуме остале изворе. У исто време, сами по себи, ти текстови су вредни историјски извори, јер у њима има много непосредних сећања на Гаврила Принципа. У другом делу, названом „Политички програм“, дати су програмски текстови два кључна идеолога Младе Босне, Владимира Гаћиновића и Димитрија Митриновића; та два документа имала су одсудан утицај на Гаврила Принципа. Део „Обљај, Тузла, Сарајево, Београд“ посвећен је животу Гаврила Принципа до атентата у Сарајеву 1914. године. Четврти, главни део, под насловом „Атентат, суђење и тамновање“ обухвата време између Сарајевског атентата и Принципове смрти у Терезину, као и преношење посмртних остатака Гаврила Принципа у Сарајево.
У Београду, на Видовдан 2014.
Милош Ковић
Милош Ковић
Милош Ковић (Шабац, 1969) је српски историчар, доктор историјских наука и доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Области његових истраживања су Међународни односи (крај 18 – почетак 20. века), као и Историја политичких идеја (крај 18 – почетак 20. века).
На Универзитету у Оксфорду боравио је на стручном усавршавању академске 2004/2005 године. Учествовао је на међународним конференцијама у Лондону, Фиренци, Јени, Софији, Београду
Предаје општу историју новог века на Одељењу за историју Филозофског факултета, Универзитет у Београду, и на Катедри за историју Филозофског факултета, Универзитет у Источном Сарајеву.
Учесник је неколико научно-истраживачких пројеката у организацији Института за савремену историју у Београду, Филозофског факултета и Балканолошког института САНУ.
Оштривој – :
Од могућих 10 за оцену, ово је 11+…КАПА ДОЛЕ!👍🏻❤️