Прича о човеку и сидру
Људи без корена: један лимски запис
Шифра производа: 31327
Преузмите одломак: 
Едицијe: Роман
Аутор: Властимир Безаревић
Број страна / Повез / Писмо:
272 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2718-3
Година издавања: 2026.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
Причу овог романа исписао је живот младих људи у једном малом месту које је за њих било цео свет. Погрешно би било извести закључак да су ти млади у својој скромности били спремни на интелектуално, духовно или културно сиромаштво или да су се одрицали свих чари слободног и модерног света. Они су само бескрајно волели своју чаршију, њено окружење, свој Лим и људе који су ту живели. Они који су тежили да им наметну другачија схватања и правила, силом власти, назадним обичајима, гушили су им идеале, саплитали традиционалне вредности и рушили срећу. А срећа можда и није где ми верујемо да јесте, или да траје колико ми мислимо да траје. Можда је срећа само трен. Некима је то довољно за вечност. Тај трен, можда многи никада и не доживе.
Јасмина и Милун можда су у трену били срећнији од свих. Ми можемо рећи да је грех што се и у старости нису држали за руке, али је њихов трен сигурно вреднији од хиљаде других догађаја. Он нам говори колико се јако и искрено може волети, колико вреди реч, шта је важније: наметнути обзири и правила, или честитост и људскост. То њихово мало среће можда је вредније од нечијих целих живота. Сви значајнији монолози и дијалози исписани су у једном сновиђењу. Можда је подсвест тражила да све то изађе на светлост дана и да се стави на папир. Аутор је то, била то подсвест или нешто друго, морао да поштује. Још је доста оних који о свему томе много знају, па је под лупом тих људи истинитост и веродостојност приповедања.
Аутор
Властимир Безаревић
Властимир Безаревић је рођен у Пријепољу, од оца Милана и мајке Цмиље Безаревић, 25. августа 1951. године. У родном граду, у гимназији „Проф. Бранко Радичевић“, завршио је средњу школу а диплому Правног факултета стекао је у Београду 1976. године.
Радну каријеру започео је у Фабрици аутомобила Прибој и у Општинском суду у Прибоју, а од 1978. године је становник Бајине Баштe. Радиo je у јавној служби, државној управи, правосуђу и разним привредним субјектима, као руководилац стручних служби или директор предузећа.
У ЈП ,,Национални парк Тара“, као помоћник директора, провео је највећи део пословне каријере. Био је члан разних Владиних комисија, радних и стручних тела, на изради законских и подзаконских аката. Током 1995. и 1996. године, одлуком Владе Републике Србије, обавља послове оживљавања производње у текстилној индустрији и подстицаја извоза у овој делатности.
Још као ђак и студент био је организатор и учесник многих друштвених, културних и спортских догађања; Београдски филмски фестивал, Студентски културни центар Београд, Академски хор „Бранко Крсмановић“, Омладинске спортске игре „МОСИ“ и друго.
Још нема коментара.