Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
СТАНДАРДНОЈЕЗИЧКА ПРЕИСПИТИВАЊА 3
Шифра производа: 27664
Едицијe: Расправе
Аутор: Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
196 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0602-7
Година издавања: 2011.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом:
977.50 RSD
ПРЕДГОВОР
Овом књигом настављамо евалуацију (критичко преиспитивање) савремене правописне норме српског језичког стандарда.
Будући да ни у другом издању Правописа Матице српске (2010) није посвећена потребна пажња акцентуацији, па ни рјечнички дио тога норматива није акцентован, овдје се, поред ортоепије и ортографије, облика и значења ријечи и односа властитих имена и стандарднојезичке норме, на првом мјесту посвећује пажња прозодијским елементима савременог српског језичког стандарда (акцентуацији). У свим радовима темељито се разматра стање и проблеми ортографије савременог српског правописа и предлажу рјешења за реконструкцију постојећих норми.
У Правописном речнику српског језичког стандарда сви се ти предлози и сугестије дају на одговарајућим мјестима, нарочито тамо гдје ПМС (2010) нема рјешења или, рјеђе, гдје одступа од датих предлога.
На тај начин ће се попунити празнине у постојећем правопису српског језичког стандарда и, у исто вријеме, настојати да се допринесе његовом усавршавању и осавремењивању.
Својим примједбама и сугестијама коначној верзији ове књиге знатно је допринио рецензент, академик Клајн, за што му дугујем велику захвалност.
27. јануар 2011. Милан Шипка
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.