Почетак трећег миленијума
Разговори са истакнутим српским ствараоцима и интелектуалцима о визијама доба које је пред нама
Активности стваралаца и мислилаца које сам укључио у пројекат пратио сам деценијама унатраг, о њима писао и са њима сарађивао у бројним пројектима, тако да су се сви радо одазвали позиву. Драгана Мојовића и Евгенију Демниевску знао сам добро још од касних седамдесетих година прошлог века, када сам им приредио самосталне изложбе у Галерији Трибине младих у Новом Саду, где сам радио као уредник. Такође, писао сам о њиховој уметности са изузетним поштовањем. Мирослава Мандића и Божидара Мандића укључио сам у свој ауторски изложбени пројекат „Уметничко – етичко”, 1988, као и Мојовића и Демниевску, уочавајући изузетну етичност у опусима и ставовима ових уметника. Велимира Абрамовића пратио сам најпре као писца, затим проучаваоца наслеђа Николе Тесле, до сусрета и заједничког учешћа на манифестацији „Светковина блискости”, 1992, коју је у Студентском културном центру Београда организовао Вук Стамболовић, алтернативни лекар, публициста и кантаутор, проучавалац нових парадигми за нови миленијум. Сви они зрачили су новим идејама и другачијим понашањем у нашој средини и култури, отварајући нове хоризонте и наде у бољу и квалитетнију будућност. Уз излагање својих идеја и личних филозофија, сваки од учесника приказао је и своју уметничку страну: Мојовић и Мандићи извели су перформансе, Демниевска телефакс акцију, Абрамовић је читао одломак свог романа, а Стамболовић отпевао неколико шансона.
Ова књига садржи транскрипте разговора вођених у циклусу „Почетак миленијума”, прецизно, од речи до речи, уз минималне интервенције, тако да су пред читаоцима аутентични искази шесторо гостију, изузетно занимљивих и оригиналних стваралаца и мислилаца. Сада, са дистанце од три деценије, та казивања делују као временска капсула, сведочанство о очекивањима и визијама развоја наше цивилизације у трећем миленијуму, који сада живимо. – Андреј Тишма
Андреј Тишма
Андреј Тишма рођен је 1952. године у Новом Саду. Дипломирао је 1976. на Академији ликовних уметности у Прагу, одсек сликарства. Самостално излаже од 1972, а од 1969. учествовао је на преко шест стотина заједничких изложби у земљи и у око четрдесет држава у свету.
Као један од пионира југословенског мејл-арта прикључује се 1973. овом међународном покрету неоавангардне уметности. Аутор је и организатор десетак међународних мејл-арт изложбених пројеката и две мејл-арт монографије – Приватни живот (1986) и Природа даје… (1992), као и монографије телефакс-уметности FAX HeART (1995). Објављене су му две књиге визуелних радова, Алтер – алтернативни радови 1972‒1982 (Вршац 1987) и монографија Andrej Tišma (Сан Франциско 1996). Оснивач је „Института за ширење љубави” 1991. и покретач часописа Љубав/Love. Био је гостујући предавач на L’Institut des hautes études en arts plastiques у Паризу (1991). Идејни је аутор и реализатор акције „Ембарго Арт” (1992), а исте године и „Антиембарго конгреса” у Сремским Карловцима.
Компјутерском графиком бави се од 1996, а интернет уметношћу од 1997, што га чини једним од корифеја дигиталне уметности у Србији.
Ликовне критике и есеје (преко три хиљаде библиографских јединица) објављује од 1976. у бројним листовима, часописима, на радију и телевизији, у земљи и иностранству (Француска, САД, Италија, Белгија, Немачка, Бразил). Од 1981. до 2008. радио је као ликовни критичар новосадског листа Дневник. Од 2011. уредник је за дигиталну уметност у Културном центру Новог Сада.
Под псеудонимом Андреј Живор од 1977. објављује поезију и прозу, а од 1980. тринаест његових књига публиковано је у Југославији, САД и Француској. Од 1981. члан је Друштва књижевника Војводине.
Настанак језика






Још нема коментара.