Револуције in vivo
Шифра производа: 31314
Преузмите одломак: 
Едицијe: Посебна издања, Публицистика
Аутор: Душан Лончар
Број страна / Повез / Писмо:
216 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2707-7
Година издавања: 2026.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,700.00 RSDЦена са попустом: 1,445.00 RSD
Књига о револуцији in vivo бави се једном од загонетнијих идеја у историји идеја. Револуција, умирење, контрареволуција у нарастању, врсте револуције од Лењинове до најновије тзв. обојене револуције, на крају испостављају питање чему револуција која се… увек завршава у понављању. Где је ту тзв. идеја прогреса човечанства, питамо се…Методолошки, реч је о комбинацији докумената, историјских извора првог реда, легенди или сведочанстава учесника и историјско-типолошких аналогија В. М. Жирмунског…
Тиме Д. Лончар оправдава свој потпис на крају књиге социолог-истраживач. Да је млађи, и да му то нешто значи, осим личне сатисфакције сведока и учесника, био би то одличан докторат социолошких наука…Књигу Револуција in vivo сматрам за животно дело”.
Др Јулијан Тамаш,
академик НАНУ у Кијеву
Револуција in vivo Душана Лончара је свеобухватно и провокативно дело које превазилази уске дисциплинарне оквире, комбинујући историју, социологију, филозофију и књижевност.
Његова вредност лежи у критичком преиспитивању доминантних наратива и у покушају да се понуди синтетички увид у сложене процесе који су обликовали савремену српску и југословенску историју.
Дело Душана Лончара, представља значајан допринос савременој друштвеној мисли, посебно у домену критичке анализе идео логије, културе сећања и трансформације политичких елита.
Његова интердисциплинарност и оригиналност, као и широка документарна основа и мемоарски приступ чине га вредним предметом даљег историјског разматрања и дијалога.
Др Миливој Бешлин,
историчар
Душан Лончар
Душан Лончар је рођен у Бачком Брестовцу, код Оџака, у породици колонизованој из Лике одмах после Другог светског рата. Одрастао и основну школу је завршио у родном месту. Гимназију је похађао у Сомбору, а завршио у Оџацима. Дипломирао јe социологију на Филозофском факултету У Београд. Као стручни сарадник, десетак година се бавио проблематиком односа између државе и верских заједница у САП Војводини социологијом религије, а затим оперативним пословима као секретар Савета за верске заједнице и других облика деловања ССРН Војводине. Почетком 90-их година 20. века, био је међу главним покретачима оснивања Завичајног клуба „Бачки Брестовац“ у Новом Саду, као и обогаћивања културно-спортских садржаја Петровданских свечаности у Бачком Брестовцу.
Још нема коментара.