Овога ми вина
Шифра производа: 31066
Преузмите одломак: 
Едицијe: Посебна издања, Публицистика
Аутор: Перо Самарџија
Број страна / Повез / Писмо:
362 / Тврд / Латиница
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2378-9
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,400.00 RSDЦена са попустом: 1,190.00 RSD
In vino veritas
У начину на који Пера Самарџија пише о вину Французи би рекли да се огледа добар укус, bon goût. Он се превасходно препознаје у приступу који читаоца не оптерећује и не затрпава рогобатном терминологијом. Нема превођења говора о вину у неки метајезик. Зато приче о вину Пере Самарџије не личе на савремене ликовне критичаре. Напротив, његов је језик питак попут лаганог вина, увек је лак и лепршав, приступ му је људски, склон навођењу неких локалних шала, особености или куриозитета, попут оне према којој је управо непце „центар света”. Ова је књига зато много више од субјективних процена појединих вина или винарија. Поред мноштва личних историја везаних најчешће за осниваче појединих винарија, ту су и повести са осењивања вина на сајамским манифестацијама, приче о винском туризму који је код нас тек у повоју, па чак и прича о једном филму Sideways, чији је главни виновник заправо вино, односно уживање у њему. Некоме може да звучи бизарно, али након једног јединог филма, потражња за бургундцем, или пино ноаром скочила је преко двадесет процената у САД. За аутора ове књиге вино није тек једно међу алкохолним пићима. Не, вино је живот, па му се тако и приступа. Зато је овде истовремено реч о животу вина и вину као животу. У питању је читава мала историја једне културе.
Драган Проле
Перо Самарџија
Петар Самарџија рођен је 12. јула 1938. у Паризу од родитеља из книнске крајине у Далмацији: Ђурђије – Ђуке и Јована. Четири разреда основне школе завршио је у родном селу Пађене. Школовање је наставио у Новом Саду. Матурирао је у гимназији Јован Јовановић Змај 1956. Дипломирао је на новосадском Пољопривредном факултету 1961. Као млад агроном запослио се у редакцији Пољопривредника, војвођанског Дневника у којем ради до 1966. Запошљава се у Слободној Далмацији у Сплиту у којој ради као новинар и уредник до 1980. Прелази у Политику за сталног дописника Експрес политике. У Нови Сад се враћа 1991. и до пензионисања 2002. најпре за Експрес, а потом и за ревију Вива. У пролеће 1998. покреће Свет пића, прву југословенску ревију за културу пића која излази до пролећа 2011. Отац двоје пунолетне, даровите и добре деце, Александра и Валерије и деда унука Петра, Бориса и Дарие. Захваљујући професији и енофилској радозналости још увек табана по европским виногорјима.
Још нема коментара.