Ваљево 1915–1918: према делима проте Слободана Крстића
Тврђаве на Дунаву 3. измењено и допуњено издање
Шифра производа: 30225
Сајамска понуда
- додатних 10% за корпу од 3.000 дин
- додатних 20% за корпу од 6.000 дин
- за поруџбину од 8.000 дин (после попуста) шаљемо вам мејлом поклон-код за 10% попуста на следећу куповину
Едицијe: Дунав, Мој Нови Сад, Монографије
Број страна / Повез / Писмо:
198 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1666-8
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,200.00 RSDЦена са попустом:
1,650.00 RSD
Истражите 12 тврђава на обалама Дунава
Књига Тврђаве на Дунаву произашла је из потребе да се широком кругу читалаца представе тврђаве које су грађене на обалама Дунава у Србији, а од којих су сачувани значајнији остаци. Ове тврђаве су међу најважнијим у Србији и говоре о историји ових простора, ратним дејствима, некадашњем животу, навикама, начину градње, развоју војне архитектуре.
Иако се тврђаве често помињу у домаћој историографији и популарним публикацијама, о њима је детаљније ретко писано. Подаци о њима су често противуречни, а многи делови тврђава су и даље непознаница.
У књизи је предствљено дванаест тврђава – Диана, Понтес, Бач, Сланкамен, Фетислам, Голубац, Смедерево град, Рам, Кулич, земунска, Београдска и Петроварадинска тврђава.
Валентина Вуковић Брдар
Валентина Вуковић Брдар историчар је уметности и кустос. Докторске студије историје уметности завршила је у Београду.
Владимир Пихлер
Владимир Пихлер (1979) је архитекта, урбаниста и просторни планер. Дипломирао је на Факултету техничких наука у Новом Саду и магистрирао на Католичком Универзитету у Лувену у Белгији. Кроз рад у Заводу за урбанизам Војводине учествовао је у изради Регионалног просторног Плана АП Војводине, више Просторних планова подручја посебне намене, просторних планова општина и урбанистичких планова. Обавља и друге стручне послове у области просторног и урбанистичког планирања и заштите животне средине. На докторским студијама на одсеку за прејзажну архитектуру и хортикултуру на Шумарском факултету Универзитета у Београду бави се истраживањем у области методологије планирања предела.
Мишко Лазовић
Миладин Мишко Лазовић рођен је 1960. године. Студирао је социологију на београдском Филозофском факултету. Био је уредник у Ставу, Новосадској енциколопедији, Независнима, Демократији и НС Недељнику, а сад ту дужност обавља у Дненвику. Приредио је кљиге драма Александра Тишме Дозвољене игре и Осма седница и остало Горана Марковића. Коуредник је хрестоматије Име и презиме: Нови Сад и коаутор монографија Бановина и Новосадски магистрат, са Донком Станчић.
Срђан Ерцеган
Срђан Ерцеган (1980) је студирао на Одељењу за Историју уметности, Филозофског факултета у Београду. Радио је као туристички водич и управник ризнице у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима. Писао је за више часоописа и недељних и дневних листова: Вечерње новости, Политикин забавник, Војвођански магазин, Ловачке новине и др. Један је од аутора монографије Име и презиме: Нови Сад, 2010. и аутор је књига Лукијан православни архиепископ карловачки, митрополит и патријарх српски 1908–1913, 2013, Споменица Владичаства сремског, 2014, као и каталога Саборна црква и Ризница Музеја српске православне цркве у Сремском Карловцима, 2015.
Синиша – :
Лијепа монографија о тврђавама које леже на дијелу Дунава који протиче кроз Србију. Мноштво интересантних историјских података о догађајима и личностима које су оставиле свој печат и одредиле судбину тих здања.