Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Сомборски Јањатовићи – Историја породице кроз фотографије
Шифра производа: 30193
Едицијe: Монографије
Аутор: Ђорђе Ј. Јањатовић
Број страна / Повез / Писмо:
719 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 31 cm
ИСБН: 978-86-515-1655-2
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 8,000.00 RSDЦена са попустом:
6,800.00 RSD
Историја породица раније је била тема којом су се бавили историчари и, понекад, неки други научници. Последњих неколико деценија објављено је много књига о историјама српских породица, родова, братстава и племена чији аутори по професији нису историчари. У оквиру породица обично су старији људи својој деци и унучадима понешто казивали о прецима и њиховом животу. Слушајући у породици те приче јавило се и код мене интересовање о пореклу наше фамилије, па сам се негде од 1983. године почео распитивати код старијих рођака одакле су се наши преци доселили у Сомбор. Међутим, нико ништа није знао да ми каже о томе одакле потичемо. Говорили су ми да смо од давнина на Буковцу, да су ту, где и сада имамо нешто земље, постојали салаши Јањатовића. Тада сам одлучио да почнем са истраживањем порекла сомборских Јањатовића и напишем историју своје породице и, ево, сада један део те историје дајем на увид јавности.
Аутор
Ђорђе Ј. Јањатовић
Ђорђе Ј. Јањатовић рођен је 2. маја 1954. године у Сомбору.
Магистар је економских наука. Од 1994. године живи у Новом Саду заједно са женом и сином.
Објавио је, на основу црквеног пописа у Дабробосанској митрополији из 1882, Речник Презимена Срба у Босни, 1993 (друго измењено издање, Бањалука, 2020); књигу о историји пчеларства у Сомбору у сомборској породици Јањатовић под називом: Живот са пчелама – Пчеларска биографија Ђорђа А. Јањатовића, 2001. Био је члан удружења Ћирилица из Новог Сада од 15. јуна 2001. до краја 2010. године. У удружењу је од 12. фебруара 2005. до краја 2010. године био председник Одбора за службену и јавну употребу ћирилице. О активностима удружења у десетогодишњем периоду, 2011. године је објавио књигу Борба за ћирилицу. Током 2016. објавио је књиге: Свечари капетана Бранковића и Борба за ћирилицу – наставак. Почев од 2001. у јавности се залаже да ћирилица буде једино службено писмо српског језика. Члан Друштва српских родословаца Порекло из Београда је од 11. октобра 2015. године.
Александар – :
Јесте ово „Историја породице кроз фотографије“ но садржајем ова књига је историја скоро цела три века омеђена „дефтерима“ – османлијском заоствштином 17.века и данашњим успешним „приватлуком“ породичног д.о.о осликава живот у земуницама и богаташким и државним здањима „слободног краљевског града“, настанак и распад породичних задруга, занатсво, земљорадњу, воћаратво, пчеларство и сточарство, све са неизбежним грађевинарством и војникиовањем и робијањем у великим ратовима и биткама те мирнодобско битисање. Све то преплетено са родбинским везама и кумовањем „од колевке па до гроба“, поткрепљено цитатима, архивским документима, топографским картама и сасвим неочекивано ДНК анализом „загребано до дна“ тамног вилајета. Тих 720 страница масе скоро 4 килограма само су „врх леденог брега“ од напабирченог током 30 година „шпартања“ по пространствима државних и приватних архива те спашеног од одласка у легенду и заборав.
Александар – :
sadrzi podatke i opise sa precizno navedenim izvorima a opremljena je registrima i spiskovima sto je cini podobnom za brzo sagledavanje cinjenicnog stanja o promenama u porodici drustvenoj zajednici.