ВОЈВОДА СТЕПА СТЕПАНОВИЋ 1
Нема на залихама
Војвода Степа Степановић је припадао оној генерацији прегалаца у Србији која је све своје физичке и духовне способности уградила у националноослободилачку борбу српског народа. Од 1874, када је уместо свештеничке мантије обукао униформу питомца Артиљеријске школе, до у јесен 1919. године, када је помало разочаран неким догађајима неопозиво одлучио да се повуче из активне службе, дакле, пуних четрдесет шест година, неустрашиво је ишап трновитим ратним стазама српске војске и неуморно радио на њеном мирнодопском усавршавању.
Војвода Степа је и у најтежим ратним ситуацијама мислио и на историју Друге армије, слажући хронолошким редом њена оперативна документа у седам обимних свезака. То нам је, поред осталог, омогућило да напишемо ову монографију.
Аутори
Петар Опачић
Петар Опачић (Плавно, код Книна, 20. април 1927 – Београд, 25. новембар 2015). Основну школу завршио је у Плавну, а у Београду гимназију, Филозофски факултет, постдипломске студије и докторирао на Београдском универзитету. Учествовао је у ослободилачком рату од 1941. године до 1945.
Објавио је више десетина студија, чланака, расправа, реферата, приказа, рецензија и фељтона у научним часописима, зборницима и другим публикацијама о ослободилачким ратовима Србије од Карађорђевог устанка 1804. до српског устанка у Крајини 1941. године.
Из Другог светског рата изашао је као ратни војни инвалид са високим официрским чином.
Саво Скоко
Саво Скоко (1923-2013) био је српски историчар и пуковник ЈНА. Завршио је основну школу у Фојници, а гимназију, Пешадијску официрску школу и Филозофски факултет у Београду. Од 1966. до 1968. године похађао је постдипломске студије на Филозофском факултету у Београду. Ту је 1968. године и магистрирао са тезом „Спор Србије, Бугарске и Грчке око Македоније и Балкански савез“ и докторирао 1974. године, са дисертацијом „Други балкански рат 1913“. Проучавао је војну историју Србије у 19. веку, Балканским и Првом светском рату.
Још нема коментара.