Са друге стране светлости
Поезија неандерталаца
Српско-шведски односи и југословенско-шведски односи 1882–1992.
Шифра производа: 30935
Преузмите одломак: 
Аутори: Душко Топаловић, Миладин Милошевић
Повез / Писмо:
Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2302-4
Година издавања: 2024.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом:
1,615.00 RSD
Ово дело пружа оквирни приказ главних линија развоја допломатских веза и билатералних односа између Краљевине Србије и њених југсловенских наследница и краљевине Шведске у периоду од 1882. до 1992. Даљу временску границу чини година када је остварен први дипломатски контакт између две државе док се горња граница односи на дефинитивни распад федералне социјалистичке југословенске заједнице.
Књига је настала на основу анализе обимне дипломатске грађе домаће и шведске провенцијенције прикупљене приликом истраживања која су обављена у: Државном архиву Србије, Архиву Југославије, Архиву Министарства спољних послова Републике Србије, Музеју Југославије, Државном архиву (Riksarkivet) и Националној библиотеци (Kungliga biblioteket) Краљевине Шведске. Приликом обраде теме аутори су се трудили да изврше укрштање извора у оноликој мери колико је то било могуће.
Од велике користи приликом обраде теме ауторима су били објављени дипломатски извори, мемоарски списи, официјелни државни шематизми, новинска грађа, периодика те релевантна научна литература домаћа и шведска.
Душко Топаловић
Душко Топаловић рођен је у Љубињу 2. јуна 1968. године где је завршио основно и средње образовање. Након одслуженог војног рока 1988. године одлази на студије историје на Филозофски факултет у Сарајеву где га је почетак грађанског рата у БиХ 1992. године затекао на завршној години студијa. Основне студије је окончао 1998. године на Јужном универзитету у Стокхолму где је 2000. године одбранио магистарски рад на тему „Исламизација у БиХ са посебним освртом на такозвано богумилско питање“. На истом Универзитету је потом држао курсеве из Балканске историје и бавио се научним радом. У међувремену је завршио студије архивистике након чега је 2008. године прешао да ради у шведски Војни архив где је обављао послове вишег архивског радника. Од 2011. године је запослен у Педагошком заводу за град Стокхолм где и данас ради.
Примарно подручје Топаловићевог научно-истраживачког рада и интересовања односи се на реконструкцију културних, економских и дипломатских веза и односа између шведског и српског народа од почетка обнове српске државности 1804. године до стварања Југославије 1918. године, о чему је објавио преко четрдесет научних радова на српском, шведском и енглеском језику. Учествовао је на више домаћих и међународних научних скупова и трибина. Ангажован је на пројекту израде Енциклопедије Републике Српске за коју је написао преко двадесет одредница. За свој друштвени рад и научни допринос добио је више друштвених признања и одликовања. Тренутно ради на изради докторске дисертације „Развој српско-шведских дипломатских, економских и културних веза и односа до стварања Југославије“ на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.
Миладин Милошевић
Миладин Милошевић је рођен 24. маја 1949. године у Гацку (Херцеговина). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду. Од 1978. године радио је у Историјском архиву Београда, а од 1980. ради у Архиву Југославије.
Поред рада у архивистичкој струци бави се истраживањима у области југословенске дипломатије између два светска рата а посебно на тему српски писци у дипломатији. Из те области објавио је: Јован Дучић – Дипломатски списи, 1991; Иво Андрић – Дипломатски списи, 1992; Растко Петровић – Дипломатски списи, 1994; Марко Ристић – Дипломатски списи, 1996. Објавио је два зборника докумената: Из дипломатске историје Краљевине Србије, Дипломатска преписка српске владе 1917, 1990. (коаутор Миодраг Зечевич) и из дипломатске историје Краљевине Југославије, Месечни извештаји југословенског посланства у Лондону 1930–1941, 1991 (коаутор Миодраг Зечевић). Објавио је двадесетак чланака и прилога у научним и стручним часописима.
Још нема коментара.