Србија и Грчка 1914–1918

Шифра производа: 30440
Србија и Грчка 1914–1918
Број страна / Повез / Писмо:
315 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1830-3
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1,350.00 RSDЦена са попустом: 810.00 RSD

Хронолошки оквир теме о којој је реч у овој књизи јесу године светског рата, док је сама тема изложена у пет већих тематско-хронолошких целина. Важно је напоменути да се у обради ове теме не даје важност ратним збивањима, која су у нашој историографији обрађени у оквиру више стотина наслова о теми Првог светског рата. У овој књизи тежиште је окренуто мање познатој страни Великог рата – односима две савезничке државе, односима који су креирани у кабинетима дипломата двеју држава, и не само њиховим, а који се одсликавају кроз дипломатска документа (декларације, ноте, депеше, телеграме…), која су основни извор у обради ове теме.

Близина и природна упућеност Срба и Грка једних на друге били су фактори који су утицали на њихове односе током историје. Основа тих односа у новијој историји налазила се у идеји за стварање заједничког савеза за борбу против Отомаског царства.

Највећу сметњу за успостављање пуних дипломатских односа ове две државе прадстављао је њихов различит статус. Грчка је са својом традицијом па и владајућом династијом уживала подршку европски земаља и као таква била у повољнијем положају и прва држава на Балкану која је стекла самосталност и независност. С друге стране Србија није уживала наклоност истох тих земаља, па су се тек 1878. године, када је Србија међународно призната и стекла независност, остварили услови за успостављање пуних дипломатских односа између Србије и Грчке. Јануара 1879, Србија је установила своје посланство у Атини, које почиње са радом новембра 1879, када је у Атину дошао први српски посланик у Грчкој Сава Грујић.

Миладин Милошевић

Миладин Милошевић је рођен 24. маја 1949. године у Гацку (Херцеговина). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду. Од 1978. године радио је у Историјском архиву Београда, а од 1980. ради у Архиву Југославије.

Поред рада у архивистичкој струци бави се истраживањима у области југословенске дипломатије између два светска рата а посебно на тему српски писци у дипломатији. Из те области објавио је: Јован Дучић – Дипломатски списи, 1991; Иво Андрић – Дипломатски списи, 1992; Растко Петровић – Дипломатски списи, 1994; Марко Ристић – Дипломатски списи, 1996. Објавио је два зборника докумената: Из дипломатске историје Краљевине Србије, Дипломатска преписка српске владе 1917, 1990. (коаутор Миодраг Зечевич) и из дипломатске историје Краљевине Југославије, Месечни извештаји југословенског посланства у Лондону 1930–1941, 1991 (коаутор Миодраг Зечевић). Објавио је двадесетак чланака и прилога у научним и стручним часописима.

Будите први који ће написати рецензију “Србија и Грчка 1914–1918”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.