Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
РАЗВОЈ ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ СТРУКТУРЕ ВОЈВОДИНЕ
Шифра производа: 28264
Едицијe: Историја
Аутори: др Драго Његован, Саша Кицошев
Број страна / Повез / Писмо:
67 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 × 15 cm
ИСБН: 978-86-515-0853-3
Година издавања: 2013.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Мало историјско друштво Нови Сад – Станко Димић
Цена: 250.00 RSDЦена са попустом:
212.50 RSD
Аутори нам износе седам пописа из којих се м оже закључити да је верска структура становништва Војводине веома хетерогена. Током 20. века она се није развијала равномерно, пошто су неке религије биле у експанзији, анеке у регресији. Број православаца расте током читавог посматраног периода, а број католика до краја Другог светског рата. Број протестанака почиње да опада између два светска рата, а број јудиста током читавог посматраног периода. После Другог светског рата почиње снажан процес верске хомогенизације Војводине, па православци крајем посматраног периода постају апсолутно већинска верска група у Покрајини. – из Закључка
др Драго Његован
Драго Његован (1955, Лукавице), музејски саветник, виши научни сарадник, доктор наука. Гимназију друштвеног смера завршио је 1973. године. На Факултету политичких наука дипломирао је 1978, магистрирао 1984. и докторирао 2004. године. Од 1992. ради као кустос за политичку и привредну историју Војводине, а од 2000. као виши кустос. Тренутно је задужен за Збирку плаката Музеја Војводине. Истраживачки рад углавном реализује у Архивској збирци Музеја Војводине и сличним збиркама других установа. У оквиру истраживачког и изложбеног рада у Музеју Војводине објавио је више књига, каталога и чланака, а сарађивао је на пројектима Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника Матице српске, Српске енциклопедије, Одељења за друштвене науке Матице српске и пројектима Српске академије наука и уметности, укључив и Огранак САНУ у Новом Саду. Члан је Уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке. Радови су му првођени и објављивани на енглеском, француском, мађарском, бугарском, румунском, словачкоми украјинском језику. Учествовао је на више међународних стручних и научних скупова, поводом који су му објављени радови.
Саша Кицошев
Др Саша Кицошев рођен је у Новом Саду 1960. године. Гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је 1979. године у Новом Саду, где је и дипломирао 1983. на географском смеру ПМФ-а. Магистрирао је 1987. године на ПМФ-у у Београду, а докторирао 1989. године на ПМФ-у у Новом Саду са тезом „Географске и демографске карактеристике румунске народности у САП Војводини“. Између 1986-1989. предавао је географију у основним школама у Шајкашу, Мошорину, Беочину и Ветернику, као и у Змај – Јовиној гимназији у Новом Саду. Поред универзитета у земљи, наставу је изводио и на Универзитету у Скопљу. Као ментор руководио је са око 118 дипломских радова, 5 мастер радова, 6 специјалистичких радова, 7 магистарских теза и 15 докторских дисертација. Од оснивања ГИС центра 1997. године, при Институту за географију, био је његов руководилац. Био је члан уредништва Зборника радова Института за географију. У 2013. години био је члан уредништва шасописа „Human Geographies“. Такође, био је члан Одељења за друштвене науке Матице српске, члан Извршног одбора Српског географског друштва, Европске асоцијације за демографска истраживања, Балканске асоцијације статистичара и више домаћих научно-стручних асоцијација. Био је члан одбора за проучавање становништва САНУ.
Научна истраживања др Саше Кицошева била су усмерена на област политичке географије, као и на геополитичка дешавања на Балкану и у свету. Проучавао је и демографска дешавања као последицу геополитичких промена. Аутор је великог броја научних и стручних радова и десетак уџбеника.
Још нема коментара.