Папићи: пут кроз вијекове
Јаков Ненадовић : трговац, војвода, совјетник, попечитељ и дипломата
Шифра производа: 31307
Преузмите одломак: 
Едицијe: Бесмртна претходница, Биографија, Историја
Аутор: Владимир Кривошејев
Број страна / Повез / Писмо:
136 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2698-8
Година издавања: 2026.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
Од Бранковине до врха устаничке Србије, живот Јакова Ненадовића сведочи о времену у којем су се рађали и слобода и држава. Војвода, совјетник, попечитељ и дипломата, припада кругу људи који су својим делом поставили темеље модерне Србије.
Брат кнеза Алексе Ненадовића, саборац Карађорђев, први српски попечитељ унутрашњих дела и један од најистакнутијих људи свога времена – Јаков Ненадовић остао је неправедно у сенци великих догађаја које је и сам стварао.
У бурним збивањима која су у XIX веку потресала, како целу Европу, тако и Србију као њен нераскидиви део, Јаков је био активан чинилац једног од значајнијих догађаја из тог периода – Српске револуције. Могло би се слободно рећи да је својим делима оставио неизбрисив траг у целокупној историји српског народа.
Јаковљева биографија изложена на овим страницама није настала са циљем да у потпуности, и у свим сегментима осветли живот и дело првог српском министра унутрашњих послова, већ да на једном месту сабере познате чињенице, повеже их у једну целину и тако у што већој мери осветли све важније епизоде из Јаковљевог живота приказујући истовремено, колико се за тим осећала потреба, и догађаје у којима је Јаков био активни чинилац, као и његове односе са најзначајнијим савременицима, али без претензија на потпуно расветљавање недовољно истражених делова његовог живота.
Владимир Кривошејев
Историчар, културолог и музеолог
Др Владимир Кривошејев рођен је 1963. године у Ваљеву.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, а докторирао на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Стекао је звања ванредног професора, вишег научног сарадника и музејског саветника.
Запослен је у Народном музеју Ваљево као музејски саветник-историчар. Претходно је у истој установи радио као кустос-педагог и кустос-историчар, од 1990. до 2000. године, а потом и као директор, од 2000. до 2018. године. Током његових директорских мандата Народни музеј Ваљево је два пута добио награду Музејског друштва Србије за најбољи музеј у Србији – 2005. и 2008. године – као и награду „Туристички цвет” Туристичке организације Србије, 2013. године. Био је на ртуководећим функцијама Музејског друштва Србије и ICOM-а Србије и Црне Горе
Ангажован је као наставник у звању редовног професора на Високој школи за комуникације у Београду, као и на Академији струковних студија Западна Србија. По позиву учествује у настави и на другим високошколским установама. Национални комитет ICOM-а Србије доделио му је 2012. године награду за најбољег кустоса.
У свом стручном и научном раду интердисциплинарно повезује историографију, културологију, музеологију и културни туризам. Аутор је више тематских изложби и сталних музејских поставки, као и неколико десетина научних радова. Међу његовим монографијама из области управљања културним наслеђем и музеологије издвајају се: Управљање баштином и одрживи туризам; Музеји, публика, маркетинг: сталне музејске поставке и Његово височанство посетилац; и Музеји, менаџмент, туризам: ка савременом музеју, од теорије до праксе.
Као историчар, националну прошлост у новом веку истражује из перспективе догађајне и друштвене историје, као и историје медицине. Члан је Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред више од стотину објављених чланака, аутор је или коаутор књига: Војвода Јаков Ненадовић: скице за биографију; Ваљево, настанак и развој града: прилози за урбану историју града од првог помена до почетка XX века; Ваљево — град болница 1914/15; Створене да сведоче: фотографије др Аријуса ван Тинховена са балканских ратишта, 1912–1916; Др Милан Пецић: аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета, чији је рукопис наградила Фондација „Драгојло Дудић”; Окупирана култура: нацисти, колаборационисти, музеји и културна добра у Србији током Другог светског рата; Епидемије у Србији током ратних година 1912–1918; као и двотомне монографије Шпанска грозница у Србији.
Радови доступни на порталу ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Krivosejev
Још нема коментара.