Шармер мале вароши
Нема на залихама
Приповедање о сналажењима и лутањима Мите Копрчана највише домете досеже управо у захватањима из животне аутентике, из оног дневног микрокосмоса који нас усисава већма од несагледивог Свемира и који нас заправо чини мањим него што бисмо могли и морали бити. У том трагикомичном распињању између бити и хтети смештена је ова раблеовска апотеоза људској потреби да се преживи колико толико достојно живот наопачке саздан. Павловљева проза изненађује некаквим снажним, готово драмским лиризмом и истовремено опчињава самосвојним поетским хипер-реализмом, који своје извориште увек и изнова налази у високом хуманизму.
Милан Тодоров
У Милутина ушао ђаво и није му дао мира док није исприповедао повест о Мити Копрчану, касапину, гробару, шармеру и пичвајзеру, директном потомку банатског Гаргантуе или Патагруела, а можда и обојице, светском човеку и његовом шашавом свету.
Анђелко Ердељанин
Милутин Ж. Павлов
Милутин Ж. Павлов рођен је у Кикинди 1943. године. Дипломирао студије глуме у класи Љубице Раваси 1966. године у Новом Саду. Песник, приповедач, есејиста, романописац, књижевни критичар, драмски писац.
Превођен на руски, македонски, јерменски, албански, мађарски, румунски, немачки језик.
Аутор бројних књига поезије (Ватра зрелог багрема; Жени сам рекао љубав; Била јесен у новембру…), романа (Шармер мале вароши; Распуст; Велизар и Ђурђица; Галоп господина Ареса; Небо је велико дугме; Слика Едварда Мунка у кући мог брата…), збирки приповедака (Разазнајем торњеве; Кловнови долазе у подне; Ципеле враног коња…) и више радио-драмских дела.
За књижевни рад награђиван је бројним значајним награма и признањима. Живи и ствара у Новом Саду.
Још нема коментара.