Митологике 3 – Порекло понашања за трпезом

Шифра производа: 27158
Митологике 3 – Порекло понашања за трпезом
Број страна / Повез / Писмо:
513 / Тврд / Латиница
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-0190-9
Година издавања: 2008.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, ИК КИША

Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,080.00 RSD

Нема на залихама

Иако нам се може учинити да је почетак изабран насумице, ова књига, као и претходне две, представља целину. Да бисмо је читали као прву књигу, довољно је да прескочимо увод од шест редова, који упућује на том Од меда до пепела и да непосредно кренемо од амазанског мита којим одмах затим истраживање почиње. Овај мит, под бројем 354, који у делу има улогу референтног мита, послужиће нам као нит водиља коју до краја нећемо напуштати.

Циљ првог дела књиге је дидактички, јер омогућује читаоцу да на јасном примеру упозна нашу методу, да се постепено привикне на њене елементе и етапе, и да, на основу резултата, процени њену ваљаност.

Међутим, није реч само о томе. Пратећи у стопу развијање једног мита, долазимо до других митова који га расветљавају и омогућују да уочимо органске везе које их све обједињују. Будући да митолошки универзум једног друштва, или групе географски и историјски блиских друштава, увек образује затворен систем, на крају обавезно наилазимо на митове чијим је испитивањем почело истраживање. Тако ће читалац, када стигне до петог дела ове књиге, моћи да примети да се мит под бројем 428 надовезује на мит који носи број 10 у Пресном и печеном; затим ће се у шестом делу уверити да се мит број 495 поклапа са групом митовима која је истовремено послужила као почетна тачка и нит водиља у уводном тому ових Митологика.

 

Читалац који добро познаје два претходна тома ће, без сумње, приметити извитоперовање методе, што се може објаснити обавезом да обухватимо већи број митова, који потичу из удаљених крајева и да их анализирамо истовремено на више планова између којих се такође јавља знатан помак. Дакле, уместо да релативно ограничен број митова који потичу из суседних или не тако удаљених области буде методично осветљаван у налазима мање-више истог домета, ми смо неке митове проучавали до краја, а друге, које бисмо морали да тражимо сувише далеко, само смо укратко приказали или наговестили. ово враћање које бисмо, ако само мало натегнемо смисао техничких термина, могли да опишемо као модулацију амплитуде која је заменила модулацију фреквенције доследно примењивану у претходним томовима, не значи да коначно напуштамо стару праксу, већ да се привремено потчињавамо нечему што нам се постепено наметнуло када смо своје истраживачке инструменте пренели са митова Јужне на митове Северне Америке. Међутим, како ћемо у наредном тому сузити истраживање на ограничено, иако пространо подручје северне хемисфере, моћи ћемо поново да се вратимо методи која не одступа од истанчаности, а њени резултати ће ретроактивно проверити ваљаност смелих симплификација на које нас је с времена на време могла да наведе сама замашност нашег пројекта.

 

 

Клод Леви Строс

Рођен 1908. године у Бриселу у угледној уметничкој јеврејској породици, а 1934. године одлази у Бразил где постаје професор социологије на универзитету у Сао Паолу. Леви-Строс је умро 30. октобра 2009. године.

Након кратког рада на месту културног аташеа у француској амбасади у Вашингтону од 1946–1947. године, Леви-Строс се вратио у Француску. Докторат је стекао 1948. године на Сорбони, одбранивши у оквиру тзв. „мале” и „велике” тезе радове написане на основу својих теренских истраживања у Бразилу: Породица и друштвени живот Намбиквара Индијанаца и Основне струкуре сродства. Укључен најпре у руководство Музеја човека у Паризу, Леви-Строс постаје потом и шеф катедре на Ecole pratique des hautes etudes. Од 1953. до 1960. године је генерални секретар Међународног савета за друштвене науке, а 1959. године постаје професор Социјалне антропологије на College de France, где је радио до пензионисања 1982. године. За члана Француске академије изабран је 1973. године.

Међу његовим најзначајнијим делима спадају свакако књиге:Основне структуре сродства (1949), Раса и историја (1952), Тужни тропи (1955), Структурална антропологија (1958), Тотемизам данас (1962), Дивља мисао (1962), Митологике I–IV (1964–1971), Структурална антропологија два (1973), Пут маске (1982), Удаљени поглед (1983), Љубоморна лончарка (1985), Гледати, слушати, читати (1993).

 

Будите први који ће написати рецензију “Митологике 3 – Порекло понашања за трпезом”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.