Митологике 4 – Голи човек

Шифра производа: 27361
Митологике 4 – Голи човек
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
848 / Тврд / Латиница
Димензије: 16 × 23.5 cm
ИСБН: 978-86-515-0574-7
Година издавања: 2011.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, ИК КИША

Цена: 2,500.00 RSDЦена са попустом: 2,000.00 RSD

Нема на залихама

 

 

Иако се бавио истраживањем тотемизма, структуре сродства и раса, проучавање митова је доминантна Леви-Стросова преокупација. Настало у времену карактеристичних шездесети година двадесетог века, мада је завршни том објављен у првој години следеће деценије, Леви-Стросово дело Митологике спада у амбициозне и сложене интелектуалне творевине. Амбициозне зато што су ауторове претензије усмерене ка откривању и утврђивању универзалних закона људског духа, а сложене јер су бројни митови размотрени поступком структуралне анализе. Међутим, и пре него је започео њихово систематско проучавање, он је дефинисао особеност мита и изложио основе свог истраживачког приступа.

Аутор је у волуминозним четворотомним Митологикама анализирао преко осамсто митова и више од хиљаду њихових варијаната. За разлику од анализе структуре једног дела или једног мита, структурална анализа коју примењује Леви-Строс се заснива на анализи више различитих митова у којима се открива креативна моћ људског духа да од ограниченог броја елемената ствара бескрајне комбинације. Како је сваки мит, у ствари, увек на други начин испричана прича, разлика између сложених облика се исказује као исход игре тих основних елемената. Приступајући миту као непосредном изразу „дивље мисли”, аутор Митологика утврђује деловање основних логичких закона људског духа и у областима човекове менталне активности ослобођене од сваких спољашњих принуда. Анализом не појединачних митова, већ самог механизма митског мишљења, Леви-Строс открива дубинске логичке структуре, начин на који се бинарне поруке преносе несвесним путем и чиитав један систем архаичног облика филозофије несвесног себе. У том смислу њему је и било важно да покаже не само како људи мисле у митовима, већ и да утврдити како на плану несвесног процеса митови себе мисле у људима. Зато се и антрополог који је протумачио најважније поруке анализираних митова може сматрати филозофом „дивље мисли”.

Читав опус Леви-Строса је створен ради доказивања примарности и доминантности човекових рационалних сазнајних мотива који су супротни реалности вере и веровања. Уколико је рационално у несвесном битно, онда је исто тако важно и веровање у испричано. „У митском је имагинација”, вели Касирер, „увек укључен акт веровања. Без веровања у постојање свог објекта, мит би изгубио основу”. Мит је прича о нестварном које је предмет људског веровања. Инвестирајући своје веровање у садржај испричаног, човек задовољава своју потребу за имагинативним, фантастичним, која је комплементарна његовој потреби за рационалним, фактичким и егзактним. И управо у егзистенцијално несигурном свету, у коме је човек завистан од самовоље природних сила, вера у натприродно се и исказује чудима као могућностима случајних и непредвидивих збивања. Сам чин веровања даје митовима психолошку егзистентност и чини их социјално релевантним.

Клод Леви Строс

Рођен 1908. године у Бриселу у угледној уметничкој јеврејској породици, а 1934. године одлази у Бразил где постаје професор социологије на универзитету у Сао Паолу. Леви-Строс је умро 30. октобра 2009. године.

Након кратког рада на месту културног аташеа у француској амбасади у Вашингтону од 1946–1947. године, Леви-Строс се вратио у Француску. Докторат је стекао 1948. године на Сорбони, одбранивши у оквиру тзв. „мале” и „велике” тезе радове написане на основу својих теренских истраживања у Бразилу: Породица и друштвени живот Намбиквара Индијанаца и Основне струкуре сродства. Укључен најпре у руководство Музеја човека у Паризу, Леви-Строс постаје потом и шеф катедре на Ecole pratique des hautes etudes. Од 1953. до 1960. године је генерални секретар Међународног савета за друштвене науке, а 1959. године постаје професор Социјалне антропологије на College de France, где је радио до пензионисања 1982. године. За члана Француске академије изабран је 1973. године.

Међу његовим најзначајнијим делима спадају свакако књиге:Основне структуре сродства (1949), Раса и историја (1952), Тужни тропи (1955), Структурална антропологија (1958), Тотемизам данас (1962), Дивља мисао (1962), Митологике I–IV (1964–1971), Структурална антропологија два (1973), Пут маске (1982), Удаљени поглед (1983), Љубоморна лончарка (1985), Гледати, слушати, читати (1993).

 

Будите први који ће написати рецензију “Митологике 4 – Голи човек”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.