Едиција Србија 1914-1918: Препоруке наслова са акције 3 књиге за 999 динара

У понедељак смо са читаоцима који редовно прате наш њузлетер поделили вест о почетку акције 3 књига за 999 динара. Овог пута по нижим ценама  у оквиру акције која траје до недеље, 20. септембра, можете да наручите наслове из едиције Србија 1914-1918.

Разноврсност и бројност наслова објављених у овој едицији пред читаоце је ставио тежак задатак: како одабрати 3, 6 или 9 књига када је избор широк и свако дело заслужује пажњу?

Зато смо за данас издвојили шест наслова и кратко их приказали како бисмо вам бар мало помогли да искористите акцију на најбољи начин.

„Рода Рода, ратни извештач из Србије“, Гордана Илић Марковић

Аустријски писац Александар Росенфелд, познатији као Рода Рода, био је ангажован као ратни извештач у аустроугарском Ратном пресбироу. Био је савременик аустроугарских књижевника Штефана Цвајга и Роберта Мусила.

Ова књига доноси нова сазнања о његовом стваралачком опусу јер је до објављивања овог наслова представљан и анализиран искључиво као сатиричар. У књизи се налазе и преводи овог писца који до сада нису објављени на српском језику, а посебна пажња посвећена је његовим текстовима везаним за Србију и време Првог светског рата.

Како бисте се још боље упознали са његовим стваралаштвом и животним путем, припремили смо текст „Рода Рода Српски дневик извештача из Првог светског рата”.

Желим да прочитам одломак књиге

Желим да наручим књигу

 

„Џелатов смешак“, Антон Холцер

Ово је сведочанство о мало познатим догађањима у Првом светском рату. На основу аутентичних фотографија, представљена је прича о хиљадама недужних жртава ликвидираних на истоку и на југоистоку Европе, без претходне истраге и без вођења доказног поступка, без могућности да се бране пред судом.

Аустријски историчар фотографије Антон Холцер доказује да овде није реч о испадима појединаца или изолованих позадинских јединица, већ о систематском рату против цивила. Књига и о нашим жртвама, а од ретких заснованих на страним изворима

Желим да наручим књигу

 

„Са женском јединицом у Србији, Солуну и Севастопољу“, Изабел Емзли Хатон

Др Изабел Емзли Хатон стигла је у Ђевђелију у јесен 1915. као члан јединице Болница Шкотских жена. Радила је у Островској болници која је била непосредно придодата српској војсци, а шеф болнице постала је крајем рата 1918. године.

После три године болница је пратила продор српских армија и октобра 1918. организовала је болницу у Врању, кроз коју су прошле хиљаде српских, британских, француских, бугарских рањеника, болесника, војника и цивила.

Др Емзли је, осим као лекар, деловала и као организатор разних активности свог особља. Била је без цивилизацијских предрасуда – ишла је на славе мештана Врања, свадбе и крштења и много пута је и сама била на кума на крштењу. Др Емзли се с тугом растала од Врања, али је пре тога створила услове за рад болнице у Врању, оставивши јој сву опрему и материјал потребан за њен рад.

Веома је заволела Србе, као војнике, као пацијенте и као народ. Није никада заборавила своје Србе, којима је поклонила најлепше године своје младости, као што није никада до смрти заборавила речи песме „Тамо далеко“, а Врањанци никада нису заборавили своју младу докторку, којој су подигли споменик. Средња медицинска школа у овом граду носи име др Изабел Емзли Хатон. Ово је њена прича – потресно сведочанство о Великом рату и Србима у њему.

Желим да наручим књигу

 

„Пропаст српских регрута“, Владимир Ј. Радојевић, Добросав Ј. Миленковић

Професор II београдске гимназије, Владимир Ј. Радојевић, историчар, као резервни пешадијски капетан I класе, прешао је са регрутима пут од Чачка до Крфа. Као очевидац и сапатник, сматрао је својом највишом дужношћу да изнесе све њихове патње, беде и невоље, које су их пратиле преко Македоније и Албаније, попут њихових очева преко Црне Горе, Скадра и Валоне.

Желео је да та тужна споменица буди сећања доцнијих поколења на њихове гробове расејане тамо- амо на путу смрти… Они су били без дана обуке, недовољно одевени и без икакве спреме.

Желим да наручим књигу

„Србија и Балкан“, Душан Батаковић

Душан Батаковић, нaш угледни и међународно цењени итoричaр, oбрaдиo je теме из рaзних односа Србије и суседних балканских земаља у периоду Првог светског рата, а посебно се позабавио и Солунским процесом

Теме које су обрађене у овој књизи:

•       Србија 1914–918: изазови, искушења, исходи
•       Млада Босна и Црна рука
•       Србија и Албанија у Првом светском рату
•       Србија и Грчка у Првом светском рату
•       Србија и Бугарска 1914. године
•       Бугарска зверства у Србији 1915–1918. године
•       Солунски процес 1917.
•       Србија на Солунском фронту

Желим да прочитам одломак

Желим да наручим књигу

 

„Југославија на конференцији мира 1919-1920“, Андреј Митровић

Југословенски проблем на Конференцији мира 1919–1920 је сложена, садржајна и важна историографска тема. Oна не садржи само питања о којима је тада Конференција мира доносила одлука попут правног признања Краљевине СХС као учеснице мировних преговора, граница, репарација…

Уједно се наметнуло и важно питање: шта је у том моменту држава која се назива Краљевином СХС? Шта је она идеолошки, друштвено, економски и национално? Југословенско питање на мировној конференцији било је само један тренутак историје. Било је најчвршће повезано – поред све своје „аутономности“ – са временом које је претходило и са временом које је долазило; било је последица одређеног историјског тока и он је себе уградио у будући историјски ток.

Желим да прочитам одломак

Желим да наручим књигу

 

Ако желите да наручите више од три књиге, важно је да знате да се попуст обрачунава на 3, 6, 9 или више књига. На пример, ако наручите шест наслова из едиције, њихова збирна цена износиће 1998 динара.