Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

Едукација

„Рода Рода Српски дневик извештача из Првог светског рата”

пише: Јелена Митровић, Историјски архив Београда

 

Гордана Илић Марковић, Рода Рода Српски дневик извештача из Првог светског рата, ратни пресбиро Аустроугарске монархије, Нови Сад, 2017, 293.

 

Гордана Илић Марковић рођена је у 1964. године у Зеници. Матурирала је у Шапцу, студирала је класичне науке на Филозофском факултету Универзитета у Београду и јапанологију и славистику на универзитету у Бечу. Од 2004. Запослена је на Одсеку за славистику Бечког универзитета. Главне области истраживачког рада су медотика наставе страног језика, вишејезичност и читалачка компетенција, јужнословенскоаустријске језичке и културне везе, историјсколингвистичка дискурсна анализа пропагандног израза, културна и социјална историја Првог светског рата. Обравила је више стручних радова. Активно учествује у осмишљавању и рализацији интеркултуралних пројеката у Аустрији. Аутор је књиге Дневник великог рата издате у Бечу 2014. године.


Ауторка је идеју за настанак књиге Рода Рода српски дневник извештача из Првог светског рата пронашла током вишегодишњег бављења језичким изразом српске и аустроугарске штампе и литературе везане за Први светски рат.
Александар Рода Рода рођен је као Шандор Фридрих Розенфелд 1872. године у јеврејској породици у Дрновицама у Моравској. Био је писац, новинар, а по образовању артиљеријски наредник. Његова породица се преселила у Славонију када је његов отац добио место надзорника имања хрватског грофа Пејачевића. Са осамнаест година прешао је у католичку веру. Још је његов отац породично презиме променио у Рода, а Александар је 1906. године као своје презиме уписао Рода Рода. Након прекинутих студија права стекао је војно образовање и био је стациониран у артиљеријском пуку у Грацу, Загребу и Осјеку. Затим је због више дисциплинских поступака ослобођен војне службе. Прву причу објавио је 1900. године и посветио се писању као официр у резерви. Путовао је по Бaлкану, Шпанији, Француској и Италији. Писао је за сатиричне приче за листове, дневне новине, и др.Због текстаЧас мачевањау коме је исмејао једног генерала одузет му је војни чин 1907. године. По избијању рата постао је ратни извештач за бечки лист Ноје Фраје пресе из Србије, Русије, Италије и Румуније. Писао је и за неколико немачких листова. Од изузетног значаја је његово дело Српски дневник који је у овој књизи први пут објављен у Србији. После рата живео је у Бугарској, Бечу, Берлину, Минхену. Након присаједињења Аустрије Трећем рајху 1938. Рода Рода је као Јеврејин био присиљен на емиграцију. Одлази у Швајцарску па у САД. До краја живота писао је оштре критике сада усмерене према Немачкој, Аустрији, Хитлеру и Герингу. Умро је у Њујорку 1945. године од леукемије.


Ауторка у овој књизи наглашава језички израз аустроугарске ратне пропаганде на примеру обмимног стваралачког дела Рода Роде као ратног извештача и сарадника Аустроугарског Ратног пресбироа. Рода Рода као писац је у периоду пре Првог светског рата био најпознатији хумориста немачког говорног подручја, мајстор кратке форме, први преводилац Петра Кочића и Бранислава Нушића на немачки језик.
Рода Рода је био званични ратни извештач за за бечки лист Ноје Фраје пресе са српског, руског и италијанског ратишта. Писао је извештаје, есејистиче прилоге, приче и анегдоте. О Србији је писао још од анексионе кризе, затим са фронта у балканским ратовима. У књизи ауторка посматра његово стваралаштво у контексту аустроугарског Ратног пресбироа чији је био сарадник, као и текстове његових савременика Штефана Цвајга, Роберта Музила, Егона Ервина Киша, Хуга фон Хофманстала.


Књига садржи преводе до сада на српском необјављених текстова из предратног и ратног времена везаних за Краљевину Србију: одабране чланке из аустроугарске ратне штампе, избор есеја и записа, сатируБарта и Хетераи књигу Српски дневник. Свеприсутност његових текстова у медијима Аусторугарске монархије један је од битних извора за разумевање формирања негативног јавог мњења о Краљевини Србији пред Први светки рат.
Поред предговора књига садржи десет поглавља од којих издвајамо Ратни пресбиро, Ратни извештачи, Рода Рода о Србији и Србима, Српски дневник.
Први светски рат био је први велики медијски рат у историји. Пропаганду су стварали и преносили штампа, фотографија, филм, ументички плакати, разгледнице, слике, музика и позориште. Аустроугарска ратна служба за надзор основана је 1909. године са задатком цензурисања и контроле поште, телефона и штампе. Била је предвиђена за рад на подручју аустријског дела Двојне моанрхије и у Босни и Херцеговини. Поред Ратне службе за надзор, у Бечу је 25. јула 1914. године формиран Ратни пресбиро, који је био директно подређен Врховној војној команди. Главни задатак је била цензура свих медија. Следеће, означити кривца за рат и предочити разлоге за неопходност уласка у исти. Временом је проширио своје деловање на ликовно и музичко стваралаштво, филм, позориште, тако да ништа у Монархији није могло бити објављено без одобрења Ратне надзорне службе а као извршни орган служио је Ратни пресбиро. Такође важан чинилац у овој машинерији је била литерарна групапропагандно одељење прикључено Ратном архиву. Задатак ове групе био је издавање историјских књига, књига о актуелним ратним догађајима, које су имале образовни карактер. Ове пропагандне приче објављиване су анонимно. Писци сарадници ове групе били су: Хуго фон Хофманстал, Херман Бар, Рода Рода, Роберт Музил, Рајнер Марија Рилке, Штефан Цвајг и др. За разлику од литерарне групе која се налазила у Ратном архиву, група ратних извештача, уредника и пропагандна група биле су смештене у Ратном пресбироу. Ратни извештачи писали су под пуним именом и презименом са задатком да одржавају одушевљење народа за рат и његову спремност за жртву.


Рода Родин опус литералног и журналистичког стваралаштва о Сбији обухвата четири периода: предратне године, лето и јесен 1914, јесен и зима 1915, и на Крфу и Србија под окупацијом.
Текстови објављивани пре рата нису били текстови државне пропаганде. Журналистички прилози још увек су изражавали лично мишљење дописника, а прилози у сатиричним часописима били су уметнички изражена критика друштва. За време Балканских ратова Рода Рода је био извештач за аустроугарску и немачку штампу из Атине и Константинопоља. У фебруару 1914. у немачком сатиричном часопису Симплицисимус објављена је његова хумереска о имагинарном сустету са Драгом Машин.
На дан објаве рата Рода Рода издаје текстАустрија марширау берлинском листу Vossische Zeitung. То је био његов први ратни чланак. Уочљива је његова намера да сам себе најављује као доброг познаваоца Србије, да он сигурно зна шта се дешава у Србији, како се Срби припремају за рат, и како су се за њега одавно и припремали. У то време Рода Рода се налазио у централи Ратног пресбироа у Галицији. У чланцима који се односе на српско ратиште пише према општим захтевима пропагандеда се Србија дуго припремала за рат и изазвала рат, да је Аустроугарска увучена у рат, да је непријатељ бројчано надмоћнији, да је целокупно становништво Србије, укључујући и жене, децу и старце, под оружјем, да се аусторугарске трупе одлучно боре и да су сви народи Монархије устали у одбрану царства. У време када је Ратни пресбиро прешао у Мачву борбе су окончане. Рода Рода пише краће чланке о успесима аустроугарских трупа у Београду, Обреновцу, Ваљеву и Крагујевцу. Даље, од јесени 1914. до јесени 1915. године Рода Рода се свакодневно јавља са руског фронта. Текстови се односе на извештаје о борбама, фељтонским прилозима, о стању на италијанском и сочанском фронту. У периоду од 1916-1918. извештава са руског и италијанског фронта, док извештаје са солунског фронта не пише.


Српски дневник. Српски дневик је објављен у бечкоберлинској издавачкој кућиУлштајн“ 1918. године. Текстову су настали током рата и прикупљени су у једну књигу до 1916. године. Дневник има 251 страну у малом формату. Садржи кратак предговор где је описан узрок и прве године рата, затим дванаест поглавља посвећених окупацији Србије у јесен 1915. године. Приложене су две карте Београда и околине. Стил којим је писан је хроничарскопропагандни, јер описи места, људи, догађаја имају за циљ да представе Србију као простор са лошом инфраструктуром и заосталом културом. Ту се види и најјачи пропагандки израз кроз анегдоте и описе културе и менталитета. Такође и овде скреће пажњу на своје познавање културе и обичаја Србије.
У опусу Рода Роде, кроз његове чланке, есеје и фељтоне, такође и у Српском дневнику, видимо његов јак пропагандни израз, али такође уочавамо да је био и пажљиви посматрач, проницљиви критичар друштвених прилика чак и хумориста. Од је добро позавао историју, обичаје и менталитет народа о којима пише.

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.