6 наслова за љубитеље класика

Класици су многим писцима и данас извор инспирације, па тако дела која пишу наши савременици бар мало подсећају на познате књиге којима се сви враћамо.

Када имаш дилему да ли да прочиташ дебитански или први преведен роман неког писца, вероватно ти је тешко да донесеш одлуку јер не знаш шта те чека и не постоји гаранција да ће ти се допасти. Зато ти данас препоручујемо чак шест наслова у којима ћеш уживати ако волиш да читаш ове класике.

„Сто година самоће“ (Габријел Гарсија Маркес) и „Корнелије“ (Беата Балогова)

Многе породице се труде да у јавности оставе утисак склада и слоге. У исто време се надају да нико неће добити прилику да прочита њихову причу – да је све само привид и да имају бројне проблеме, честе свађе и ситуације које желе да сакрију и од себе. На њихову жалост, немају све породице ту срећу да њихове тајне остану незаписане и неоткривене.

Суптилно се ослањајући на свевремени роман „Сто година самоће”, Беата Балогова ствара нови свет, нову реалност и ново уточиште за неприлагођене – ствара роман „Корнелије“ у ком је свака реченица непоновљив доживљај.

„Чаробни брег“ (Томас Ман) и „Бања“ (Барбара Клицка)

Кроз лавиринт ординација, базена, лековитог блата, метафоричног и стварног бола, Камила ће стићи до центра саме себе, размотавајући клупко сопствене прошлости готово савршено пресликане на садашњи живот. 

Пратећи Камилу, читалац ће се поново обрести у „Чаробном брегу” Томаса Мана, један век касније. Питаће се од чега се лече јунаци „Бање”, надати се потпуном излечењу и преиспитати шта је оно што заиста боли.

„Лолита” (Владимир Набоков) и „Ова соба се не може појести“ (Никол Хоховцерова)

Обрнути свет архетипске „Лолите”, поново ће ставити читаоца у моралну дилему. Кривац без кривице, тако удаљен од античких висина, неће ни бити пронађен међу овим страницама – довољно је страшно само знати да постоји и да је  све стварно.

Књига „Oва соба се не може појести“ говори о односу између тринаестогодишње девојчице Терезе и педесетогодишњег професора Ивана. Однос одраслог мушкарца и ученице, приказан у периоду од шест година, постаје јавна тајна у локалној заједници и њеној породици.

Са романом и филмом „Лолита“, повезује је тема – контроверзна прича која истражује непримерен однос средовечних мушкараца са малолетним девојчицама.

„Госпођа Бовари“ (Гистав Флобер) и „Утешити Шуберта“ (Сандрин Вилемс)

Попут Флоберове госпође Бовари, Мари-Жан није била свесна једноставнијих љубави које пружа свакодневни живот, иако за све те љубави треба имати стрпљења. 

Открива да није била свесна љубави према шетњама, пропланцима, дрвећу, птицама, кћерима, мужу… Цела прича прожета је и питањем: Да ли сродна душа постоји? Порука коју доноси дело „Утешити Шуберта“  би могла бити да нема срећних љубави и да праве љубави трају и након смрти.

„Ловац у житу“ (Џ. Д. Селинџер) и „Кратки резови“ (Наташа Смирнов)

Отрежњујућ роман, који поставља на сцену проблем тинејџерског суицида, упушта се у напорну и дугу борбу, писану руком мајке. Однос родитеља и деце, узрок и последица преплићу се у непретенциозном стилу, јер изостаје прилика за језичко фигурирање.

Дебитантски роман Наташе Смирнов, „Кратки резови“ који је већ доживео своје друго издање натераће нас да осмотримо особу до себе, посебно ако је реч о неком ко је тек почео да расте.

„Цинк“ (Давид Албахари) и „Ноћ пре пада у реку“ (Дубравка Ребић)

Албахари, као и Ребићева, разлаже приповедно ткиво на кратке приче, са посебним тежиштем на поенти сваке микроцелине. Могућност наратива се успоставља тиме што се фрагменти међусобно расветљавају или потиру.

Роман „Ноћ пре пада у реку“  обухвата период од целог једног века и помаже нам да садашњост разумемо кроз сазнања о томе како су живели наши преци. Док читамо, пред нама је важно питање:  Да ли се ишта променило и да ли у главним ликовима препознајемо неког од својих предака?

Надамо се да су ти ове препоруке помогле да донесеш одлуку и прочиташ бар један наслов са листе.