fbpx
Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

21. октобар | Рођен Радоје Јанковић – Чачанин који је мењао династије

21. октобар

Рођен Радоје Јанковић – Чачанин који је мењао династије

ЧАЧАНИН КОЈИ ЈЕ МЕЊАО ДИНАСТИЈЕ, РАТОВАО ЗА СРБИЈУ, ПОБЕДУ БОЉШЕВИЧКЕ ПАРТИЈЕ У РУСИЈИ И ОСТВАРИО АМЕРИЧКИ САН

На данашњи дан пре 142 године, 21. октобра 1879. године, у Чачку је рођен Радоје Јанковић, официр, дипломата и писац, значајна личност српске, а поготово историје чачанског краја. Од 1934. године поносни је члан Удружења Чачана у Београду које је основано свега две године раније.

Радоје Јанковић рођен је у Чачку 21. октобра 1879. године (8. октобар по старом календару). За Чачак остаје везан нераскидивим нитима, у свакој прилици истичући поносно да је пореклом Чачанин. Јанковић је рођен као четврто дете оца Миливоја, тада кафеџије, а касније државног службеника, и мајке Милке Јанковић, кћерке свештеника Сретеновића из Дедеваца. Имао је сестру близнакињу Радојку која је умрла одмах на рођењу. Миливоје и Милка Јанковић од деце су имали још старију кћу Драгу (мајку једне од првих чачанских глумица Десанке Десе Дугалић) и два сина Тихомира и Петра који су нажалост страдали у рату.

Радоје је образовање започео у Чачку, у чачанској Гимназији, да би га наставио у Лозници у Лесковцу, а потом у Београду у подофицирској школи и Војној академији. О томе је оставио рукопис под називом „Моји записи“. Током гимназијских дана друговао је са чачанским песником Владиславом Петковићем Дисом, коњичким мајором Михаилом Гавровићем (још једна недовољно истакнута личност из историје чачанског краја, херојски погинуо 1914. године у Срему, Јанковић га описао као див-јунака у својој приповетки „Коњаник“).

Јанковић завршава Војну академију у Београду 1900. године. Пар година службује у Горњем Милановцу, а потом прелази у Београд, на Топчидер. Придружује се групи незадовољних официра на челу са Драгутином Димитријевићем Аписом и учествује у мајском преврату 1903. године којим је у крви са српског трона скинута династија Обреновић и доведена династија Карађорђевић. Вишу школу Војне академије Јанковић завршава 1906. године, а две године касније упућен је у чувену интендантску официрску школу у Паризу. Учествује 1911. године у оснивању опозиционог листа „Пијемонт“. Исте године основано је и Удружење Уједињење или смрт (Црна рука), па лист постаје дефакто лист тог Удружења. У Првом балканском рату Јанковић учествује на позицији начелника интендатуре коњичке дивизије у саставу Прве армије. Учесник је борби за ослобођење Куманова у којима је као прва официрска жртва погинуо потпуковник Александар Глишић, један од тројице хероја браће Глишића из Чачка. Из балканских ратова Радоје Јанковић излази са чином мајора и Сребрном медаљом за храброст. Ратне приче из Балканских ратова и Првог светског рата Радоје ће 1926. године преточити у књигу „Дани и године“ која је од тада штампана у више издања.

Године 1926. године, Јанковић добија дипломатску службу и функцију конзула Краљевине Југославије у Чикагу, а потом 1929. године позицију генералног конзула у Њујорку. Ту предано ради на окупљању Срба у Америци, као и уједињењу Српске православне цркве у Америци и Канади. Ангажован је на јачању пријатељства и дипломатских веза Америке и Краљевине Југославије. Одржавао је блиске контакте и пријатељске односе са Михајлом Пупином са којим је лобирао у нашу корист, као и Николом Теслом коме обезбеђује финансијску помоћ Краљевине Југославије. Ново светло на односе Пупина и Тесле дају Јанковићеве белешке, као и сведочења његове покојне кћерке Видосаве Јанковић.

Када је 1936. године конзулат у Тирани подигнут на ниво посланства, председник владе Милан Стојадиновић, такође Чачанин, именовао је Радоја Јанковића за првог опуномоћеног посланика у Албанији. Амбасадор је одмах успоставио добре односе са двором краља Ахмета Зога, организовао пријем поводом његовог венчања 1938. године и потписао Ваздухопловну конвенцију о успостаљању авио-саобраћаја између Београда и Тиране. Утицај југословенског амбасадора није био по вољи Италије, па је Јанковић 1939. године, под притиском Мусолинија и грофа Ћана, указом кнеза Павла враћен у земљу и пензионисан.

Са Миланом Стојадиновићем Јанковић 1940. године покушава да оснује нову Српску радикалну странку, покреће лист “Уједињење”, али без већег успеха и утицаја. За време немачке окупације бивши дипломата је 1941. године ухапшен и провео је неколико месеци у затвору. Радоје Јанковић умро је 29. новембра 1943. године у Београду оставши до краја живота посвећен својој отаџбини и завичају. Почива на Новом гробљу на парцели 24, поред супруге Наталије (1893-1986.) и кћерке Видосаве (1919-2016.).

„…чачански крај је, несумњиво, језгро нашег народа,… слемењача наше народне куће. Крај између Овчара и Каблара, Јелице, и одонуд, па преко Роћевића, Мораве и Вујна ка Руднику и Сувобору, и мало одонуд – то је стожер наше Државе у сваком погледу….“

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.