Моја корпа (0)
  • Нема производа у корпи.

29. мај | Мајски преврат

29. мај

Мајски преврат

Заблуде о Mајском преврату

Завереници против краља Александра Обреновића нису били, како се код нас углавном пише, млађи официри, већ старији, који су највећим делом били приврженици краља Милана

У време после мартовских демонстрација против краљевог личног режима, у којима је у сукобу опозиције, радника и студената са војском, погинуло шест особа, и Пашићевог покушаја да Александра „одврати од пута којим је пошао“, завера против последњег Обреновића била је већ давно склопљена. За њу је знао и Пашић. У њено постојање њега је упутио Ђорђе Генчић, министар унутрашњих послова у влади др Владана Ђорђевића, а уз сагласност осталих чланова главног завереничког одбора – генерала Јована Атанацковића и пуковника, односно потпуковника Александра Машина, Петра Мишића, Леонидаса Соларевића, Дамјана Поповића и Ђоке Михајловића.

О томе како је Ђорђе Генчић ступио у везу с Пашићем и како је тај сусрет протекао, али и како је сама завера организована и затим изведена, говори један врло занимљив и мало или нимало коришћен аустроугарски документ. У питању је специјални извештај аустроугарског посланика у Београду, састављен у првом реду на основу казивања једног од вођа завере, потпуковника Петра Мишића.

Извештај је написан са циљем, како се изразио његов аутор, да би једног дана могао да послужи „као историјски извор“. У њему је посебно наглашено да је Ђорђе Генчић био „душа завере“ и да је он био онај који је захтевао да се „судбина краља Александра не одваја од судбине краљице Драге, да обоје морају бити уклоњени или да се од свега дигну руке“.

Проблем историјских извора

Према документу о којем је реч, у сваком случају веродостојном, и што је важно, писаном без емоција, тако опасним кад је у питању историјска истина, припреме за преврат текле су нешто друкчије него што се то обично у литератури приказује. Па и у толико много цитираној књизи Драгише Васића – „Деветсто трећа“. И, даље, главно тело и главу завере нису чинили млађи, већ старији официри, који су највећим делом били приврженици краља Милана (по Драгиши Васићу, зачетници и главни актери завере треба да су били управо млађи официри – коњички поручник Антоније Антић, пешадијски поручник Драгутин Димитријевић Апис, поручник Милан Маринковић, потпоручник Никодије Поповић и још тројица других официра.

Првобитни план атентата

Млади официри треба да су већ 6. септембра 1901, по старом календару, донели одлуку да се краљевски пар убије 11. септембра, на дан краљичиног рођендана, на балу у сали „Коларац“. Убиство је требало, како се наводи, да буде, на предлог Аписа, извршено камама затрованим цијанкалијем, али је све пало у воду с обзиром на то да се краљ и краљица нису појавили на балу.

Првобитно, према аустроугарском документу, није уопште ништа ни планирано против краља Александра, већ само против краљице Драге. Тек касније, такорећи у последњем часу, решено је да се завером обухвати и краљ Александар – и то на захтев Петра Карађорђевића, односно оних људи који су у његово име и с његовим овлашћењем били у дослуху са завереницима у земљи.

 

Распусна снајка

Потпуковник Александар Машин је био девер Драге Машин, и треба да је уживао велику наклоност краља Милана. Био је војни аташе у Бечу и посланик Србије на Цетињу. По братовљевој смрти, истерао је наводно Драгу из куће у којој су заједно становали и одбио је да јој пружи било какву помоћ. Све зато што је још за мужевљева живота била распусна. Кад је Драга, међутим, постала метреса краља Александра, Машин се поново зближио са својом бившом снајом. Добар однос потрајао је све до после веридбе, односно до венчања краља Александра и Драге.

Цитирамо аустроугарски документ:

„Одмах по веридби краља Александра, незадовољство је захватило како српски официрски кор, тако и интелектуалне кругове грађанства. Официри су очекивали да ће краљ Милан доћи у Србију или да ће преко својих поверљивих људи дати инструкције шта да се ради. Они су били спремни да изврше свако Миланово наређење. И после венчања краља Александра официри су очекивали да им се да неки знак за акцију, али узалуд …“

 

После смрти краља Милана, према слову аустроугарског документа, мржња према краљици Драги стално је расла. У то су били добро упућени генерал Јован Атанацковић („баба у мундиру“, како га је подругљиво називао краљ Александар), пуковници Александар Машин, Леонидас Соларевић, потпуковник Дамњан Поповић и Ђока Михајловић. И они треба да су били ти који су први почели да разматрају питање на који би се начин могла уклонити краљица Драга…

Први договори још 1900. године

Према ономе што стоји у мемоарима бившег председника владе Јована Авакумовића, до првог разговора о уклањању краљице Драге дошло је у ноћи између 11. и 12. јула 1900. године, и то у самом двору, у ађутантској соби. У том разговору, сем њега, Авакумовића, учествовали су још и генерал Василије – Васа Мостић, љубимац краља Милана, генерал Цинцар-Марковић, Лаза Лазаревић, пуковник Леонидас Соларевић и Дамјан Поповић, у том часу ађутант краља Александра.

Разговор је почео тиме, што је генерал Мостић саопштио Авакумовићу поруку краља Милана, да по сваку цену спречи женидбу краља Александра са Драгом Машин.

„Унапред пристајем и одобравам да г. Авакумовић ту женидбу спречи“, гласила је та порука, „или узимањем оставке од краља Александра, или, најпосле, ако не може бити другојачије, ма и одузимањем живота краљу Александру…“

 

Текст је преузет из књиге Никола Пашић и његово доба 1-2.
О улози Николе Пашића у солунском процесу можете читати овде, а о организацији Уједињење или смрт читајте овде.

 

 

Обавештење о слању рукописа

Уредништво ИК Прометеј обавештава све заинтересоване ауторе да у наредне две године нећемо имати могућности за разматрање нових рукописа. Због већ попуњеног издавачког плана за 2020. и 2021. годину нећемо примати и разматрати нове предлоге. Захваљујемо се свима на разумевању и стрпљењу.

Пријава на билтен

Будите обавештени о новостима и акцијама у ИК Прометеј.