Александар Лазић

Александар Лазић је рођен 28. августа (15. августа по Јулијанском календару) 1901. године у Београду из брака Ђурђа Лазића и Лепосаве Грујић.

Основну четвороразредну школу завршио је у Београду (1908–1912), где је похађао и осморазредну гимназију. Након завршеног другог разреда гимназије стиже у Француску. Након школовања у француској, враћа се у Краљевину СХС где је студирао и дипломирао на Грађевинском факултету Универзитета у Загребу.

Завршивши студије, Александар се запослио као инжењер југословенских железница. Радио је на изради и пирјему опреме за железнице у метлауршким комбинатима у Зеници, Немачкој и Пољској. Уочи Другог светског рата био је шеф секције у Косовској Митровици, а затим инжењер у Министарству саобраћаја. Своју каријеру је наставио као саветник Југословенског центра за техничку и научну документацију.

Објавио је значајан број стручних радова у земљи и иностранству. Поред доброг знања француског и немачког језика, течно је говорио пољски и словеначки, а служио се италијанским. Био је активни члан Друштва југословенско-пољског пријатељства.

Био је активан планинар и алпиниста, а волео је и јахање. После Другог светског рата био је један од оснивача покрета извиђача у Србији и београду где је постао први старешина Извиђачког одреда „Илија Бирчанин“.

Дневник 1915–1916
Ратни дневник из Првог светског рата из пера четрнаестогодишњег младића