Дневник 1915–1916

Шифра производа: 30263
Дневник 1915–1916
Број страна / Повез / Писмо:
240 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1730-8
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС

Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом: 660.00 RSD

VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918

Пред читаоцем се налази дневник Александра Лазића (1901–1960), четрнаестогодишњака из београдске официрске куће пореклом из Шумадије, који је за време Првог светског рата учествовао у повлачењу српске војске кроз Србију, Црну Гору и Албанију, транспорту избеглица преко Јадранског мора и кроз Италију, и гимназијском школовању у Француској.

Ради се о драгоценом, богатом и несвакидашњем примарном историјском извору – личном искуству рата и избеглиштва веома образованог и знатижељног дечака на прагу младићког доба из главног града Краљевине Србије.

Међу српским сведочанствима из времена Првог светског рата у форми дневника, нису била честа она која су писана пером детета-младића који је непосредно посматрао ратне операције и страдања, а затим проживљавао њихове последице током избеглиштва у страној савезничкој земљи.

Александар Лазић

Александар Лазић је рођен 28. августа (15. августа по Јулијанском календару) 1901. године у Београду из брака Ђурђа Лазића и Лепосаве Грујић.

Основну четвороразредну школу завршио је у Београду (1908–1912), где је похађао и осморазредну гимназију. Након завршеног другог разреда гимназије стиже у Француску. Након школовања у француској, враћа се у Краљевину СХС где је студирао и дипломирао на Грађевинском факултету Универзитета у Загребу.

Завршивши студије, Александар се запослио као инжењер југословенских железница. Радио је на изради и пирјему опреме за железнице у метлауршким комбинатима у Зеници, Немачкој и Пољској. Уочи Другог светског рата био је шеф секције у Косовској Митровици, а затим инжењер у Министарству саобраћаја. Своју каријеру је наставио као саветник Југословенског центра за техничку и научну документацију.

Објавио је значајан број стручних радова у земљи и иностранству. Поред доброг знања француског и немачког језика, течно је говорио пољски и словеначки, а служио се италијанским. Био је активни члан Друштва југословенско-пољског пријатељства.

Био је активан планинар и алпиниста, а волео је и јахање. После Другог светског рата био је један од оснивача покрета извиђача у Србији и београду где је постао први старешина Извиђачког одреда „Илија Бирчанин“.

Будите први који ће написати рецензију “Дневник 1915–1916”

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.