Алиса у земљи финансијских чуда
ЛОГОРИ – Сајмиште, Кустодија, Јасеновац
Шифра производа: 29876
Едицијe: Злочини окупатора 1941-1945
Аутор: Драго Његован
Број страна / Повез / Писмо:
310 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 × 30 cm
ИСБН: 978-86-515-1328-5
Година издавања: 2018.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
Будући да се територија Срема, вољом нацистичке Немачке, током Другог светског рата нашла у саставу Независне Државе Хрватске, Срби, Јевреји, Роми и антифашисти осталих националности, дошли су под удар геноцидне политике НДХ. Срби, Јевреји и Роми из Срема били су жртве протеривања, пљачкања, преверавања, убијања у градовима и селика током акције Виктора Томића и других војних операција удружених немачких и усташких снага, као и логорисања са циљем уништења у концентрационим логорима, односно логорима смрти. Највећи логор смрти на територији НДХ био је смештен у Јасеновцу и представљао је систем логора који су непрекидно били у функцији од августа 1941. до априла 1945. године.
[…]
Елаборат Логори – Сајмиште, Кустодија, Јасеновац, како се види из самог наслова, представља материјал распоређен у три тематске групе. Најобимнији део односи се на логор Јасеновац, а сазнања Покрајинске комисије су изложена према принципу функционисања система јасеновачког логора. У том смислу, текст је структурисан у следеже целије: Јасеновац број I покрај села Крања; Јасеновац број II на крају Лоњског Поља и почетку шуме северно од Јасеновца; логор Јасеновац број III на индустријском комплексу Прометне задруге поред села Јасеновац; логор Јасеновац број IV, односно индустрија за прераду коже звана „Кожара“ у селу Јасеновацу; и логор број V у бившем Казненом заводу у Старој Градишци. – из Предговора
Драго Његован
Драго Његован (1955, Лукавице), музејски саветник, виши научни сарадник, доктор наука. Гимназију друштвеног смера завршио је 1973. године. На Факултету политичких наука дипломирао је 1978, магистрирао 1984. и докторирао 2004. године. Од 1992. ради као кустос за политичку и привредну историју Војводине, а од 2000. као виши кустос. Тренутно је задужен за Збирку плаката Музеја Војводине. Истраживачки рад углавном реализује у Архивској збирци Музеја Војводине и сличним збиркама других установа. У оквиру истраживачког и изложбеног рада у Музеју Војводине објавио је више књига, каталога и чланака, а сарађивао је на пројектима Енциклопедије Новог Сада, Српског биографског речника Матице српске, Српске енциклопедије, Одељења за друштвене науке Матице српске и пројектима Српске академије наука и уметности, укључив и Огранак САНУ у Новом Саду. Члан је Уредништва Зборника Матице српске за друштвене науке. Радови су му првођени и објављивани на енглеском, француском, мађарском, бугарском, румунском, словачкоми украјинском језику. Учествовао је на више међународних стручних и научних скупова, поводом који су му објављени радови.
Још нема коментара.