Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Наше патње и наше борбе
Шифра производа: 30266
Едицијe: VII коло, Историја, Србија 1914-1918
Број страна / Повез / Писмо:
184 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1727-6
Година издавања: 2021.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
VII коло Едиције СРБИЈА 1914–1918
Предговор написао др Миле Бјелајац
Пред читаоцима је књига прегалаца и пропагандиста борбе за ослобођење и уједињење, под насловом Наше патње и наше борбе, која је објављена 1917. године у штампарији Уједињење основаној у Женеви. Сама библиотека Југословени у Светском рату, како се именовала едиција у којој је ова књига изашла, јесте продукт деловања Српског новинарског бироа у Женеви који је почео са радом 14. марта 1916. године.
Вести које је прикупљао и штампао Биро у Женеви коришћене су за издавање и других сличних публикација па и ове књиге. Дакле, књига је збирка докумената пореклом из различитих извора, прикупљених са циљем да буду сугестивни аргумент у прилог задатог политичког циља – уједињења. Након српског издања 1917, збирка је објављена и на француском језику почетком априла 1918.
Књигу је приредио сарадник Бироа Милан Чемерикић, један од организатора Скупштине Отоманских Срба у Скопљу 1909.
Циљ брошуре Наше патње и наше борбе био је да оправда пројекат борбе за ослобођење и уједињење пред очима поробљених, пред очима југословенских емиграната, српске и црногорске избегличке популације те исељеничке дијаспоре, посебно оне у САД.
Група аутора
Милан Чемерикић
Милан Чемерикић био је српски национални радник, новинар, преводилац, наставник, економиста и банкар. Рођен је 12. фебруара 1817. у Призрену. Основну школу завршио је у Призрену. У Призрену је научио турски, арнаутски и мало старославенскога. Богословију је похађао у Галата сарају у Цариграду. У Београду је похађао Филозофски факултет. Дипломирао је 1903. и одмах након тога постао је професор Богословско-учитељске школе у Призрену, где је предавао српски, француски и омолитику.
Поред професорскога рада бавио се економским и националним проблемима Срба. Био је у вези са револуционарном организацијом. Међутим прилике након Младотурске револуције омогућиле су јавни политички рад. Изабран је 1908. у централни одбор Српске демократске лиге, прве српске странке у Османском царству.
Једно време био је уредник Цариградскога гласника, јединога српскога листа у Османском царству. Током Првог балканског рата био је ратни дописник са Цетиња и са Јадранскога мора, а у Другом балканском рату извештавао је из Скопља. У Првом светском рату учествовао је најпре као војника, а након повлачења српске војске био је једно време преводилац, а касније је у Женеви уређивао поверљиви преглед непријатељске штампе.
Умро је 1940. године у Београду.
Миле Бјелајац
Миле С. Бјелајац (Београд, 1955), историчар и политиколог, научни саветник у Институту за новију историју Србије. Школован у Загребу и Београду где је стекао звање доктора историјских наука (1992). Уредник часописа Токови историје и директор Института (од 2015). У српску (југословенску) историографију унео је истраживање прошлости војно-цивилних односа. Предмет његових интересовања су контроверзе југословенске прошлости, уључујући објашњења њеног краја, грађанског ррата и међународних институција. Посвећен је критичком преиспитивању иностране литературе која се бави прошлошћу Југославије и Србије. Писац је 11 студија и монографија, међу којима две монографије о војсци Краљевине Југославије (1918–1935), Југословенско искуство са мултиетничком армијом 1918–1991; Генерали и адмирали 1918–1941; Студија о војној елити и биографски лексикон; Српска историографија и свет – Прилози из научне критике; Дипломатија и војска; Србија и Југославија 1901–1999; 1914–2014; Зашто ревиизија? Старе и нове контроверзе о узроцима Првог светског рата (2014, 1. издање). Библиографија његових радова броји скоро 700 јединица. Учесник је међународних конференција и пројеката, гостујући наставник на домаћим и страним универзитетима. За истраживања у Француској била му је додељена француска државна стипендија (1989). Одликован је Спомен-медаљом за услуге.
Још нема коментара.