Басне
Епидемија шпанске грознице у Србији 1918–1919
Шифра производа: 30264
Едицијe: VII коло, Историја, Србија 1914-1918
Аутор: Владимир Кривошејев
Број страна / Повез / Писмо:
268 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-1738-2
Година издавања: 2021.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,450.00 RSDЦена са попустом:
1,232.50 RSD
Иако је од шпанске грознице на крају 1918. године, за мање од три месеца, страдало више од 3% становништва ова болест и последице које је она оставила у Србији биле су дуже од једнога века заборављене. Ово је прва књига која им посвећује пажњу коју заслужују.
Са којим ентузијазмом су српски војници, по пробоју Солунског фронта журили да ослободе домовину најбоље илуструју познате речи француског генерала Франша Д’ Епереа: „Операције се морају успоравати јер нема комуникације ради добављања хране француским трупама које напредују. Само српским трупама нису потребне комуникације, оне иду напред попут торнада. /…/ Огромна жеља водила је војнике из победе у победу. Француска комора на коњима једва је стизала српску пешадију“.
У телеграму послатом крајем септембра 1918. године Врховној команди војвода Петар Бојовић наглашава да не треба уводити карантин, будући да даљи успех операција зависи од могућности достављања хране, муниције, обуће, одеће и других потреба, наглашава да карантин и не би имао сврхе „јер се ради о болести од које и онако болује цела армија и становништво“.
По свему судећи, велике војне успехе српска војска је постигла упркос томе што је у пробој кренула заражена, а дочекивало ју је оболело становништво. И једни и други, и војници и цивили, масовно су умирали од болести која је изазвала највећу светску пандемију свих времена, од шпанске грознице.
Владимир Кривошејев
Историчар, културолог и музеолог
Др Владимир Кривошејев рођен је 1963. године у Ваљеву.
Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду, а докторирао на Катедри за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе Факултета драмских уметности Универзитета уметности у Београду. Стекао је звања ванредног професора, вишег научног сарадника и музејског саветника.
Запослен је у Народном музеју Ваљево као музејски саветник-историчар. Претходно је у истој установи радио као кустос-педагог и кустос-историчар, од 1990. до 2000. године, а потом и као директор, од 2000. до 2018. године. Током његових директорских мандата Народни музеј Ваљево је два пута добио награду Музејског друштва Србије за најбољи музеј у Србији – 2005. и 2008. године – као и награду „Туристички цвет” Туристичке организације Србије, 2013. године. Био је на ртуководећим функцијама Музејског друштва Србије и ICOM-а Србије и Црне Горе
Ангажован је као наставник у звању редовног професора на Високој школи за комуникације у Београду, као и на Академији струковних студија Западна Србија. По позиву учествује у настави и на другим високошколским установама. Национални комитет ICOM-а Србије доделио му је 2012. године награду за најбољег кустоса.
У свом стручном и научном раду интердисциплинарно повезује историографију, културологију, музеологију и културни туризам. Аутор је више тематских изложби и сталних музејских поставки, као и неколико десетина научних радова. Међу његовим монографијама из области управљања културним наслеђем и музеологије издвајају се: Управљање баштином и одрживи туризам; Музеји, публика, маркетинг: сталне музејске поставке и Његово височанство посетилац; и Музеји, менаџмент, туризам: ка савременом музеју, од теорије до праксе.
Као историчар, националну прошлост у новом веку истражује из перспективе догађајне и друштвене историје, као и историје медицине. Члан је Секције за историју медицине Српског лекарског друштва.
Поред више од стотину објављених чланака, аутор је или коаутор књига: Војвода Јаков Ненадовић: скице за биографију; Ваљево, настанак и развој града: прилози за урбану историју града од првог помена до почетка XX века; Ваљево — град болница 1914/15; Створене да сведоче: фотографије др Аријуса ван Тинховена са балканских ратишта, 1912–1916; Др Милан Пецић: аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета, чији је рукопис наградила Фондација „Драгојло Дудић”; Окупирана култура: нацисти, колаборационисти, музеји и културна добра у Србији током Другог светског рата; Епидемије у Србији током ратних година 1912–1918; као и двотомне монографије Шпанска грозница у Србији.
Радови доступни на порталу ResearchGate: https://www.researchgate.net/profile/Vladimir_Krivosejev
Још нема коментара.