Санитет Србије и медицина света о епидемији пегавца у Србији 1915. године
Милунка Савић – Витез Карађорђеве звезде и Легије части
Шифра производа: 30742
Преузмите одломак: 
Едицијe: Бесмртна претходница, Историја
Број страна / Повез / Писмо:
329 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2126-6
Година издавања: 2023.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 1,200.00 RSDЦена са попустом:
1,020.00 RSD
Витез Карађорђеве звезде и Легије части
Најпознатија и најхрабрија међу женама ратницама сигурно је Милунка Савић. Као добровољац борила се у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године, била пример смелости и јунаштва у опасним и тешким борбама с непријатељем. Није одустајала ни после рањавања, већ се након опоравка изнова враћала у борбени строј. О њеном јунаштву и спретности у руковању бомбама чуло се и у савезничким јединицама; поштовали су је и уважавали и високи војни руководиоци као што су адмирал Емил Гепрат, генерали Морис Сарај, Франше д’Епере, престолонаследник Александар Карађорђевић, војвода Живојин Мишић…
Французи су је између два рата звали да се пресели у Француску и добије француску војну пензију. Одбила је тај позив и изабрала да живи и ради у Београду и Србији. Краљевина Југославија би се сетила Милунке само поводом неких прослава и јубилеја на којима су генерали и министри причали о њеном јунаштву у ратовима од 1912. до 1918.
Признање од наше државе Милунка Савић добила је тек 40 година после смрти када су њени посмртни остаци премештени у Алеју заслужних грађана уз највише државне и војне почасти. Тако је неправда према Милунки Савић, делимично, постхумно, исправљена.
Како су ме рањену неговали у Бизерти! У
мојој соби није се могло окренути од цвећа,
поморанџи и чоколада, што су ми доноси-
ле францу ске госпође и официри. Често ме
је обилазио и француски командант, стари
и седи адмирал Емил Гепрат. Једнога дана
дође француски коман дант, седи адмирал
Гепрат, седе поред моје болесничке по-
стеље, помилова ме очински и рече:
– Сине, оздрави што пре,
Француска те моли…
Видоје Голубовић
Др Видоје Голубовић је научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду у Београду. Поред широког дијапазона научног истраживања, посебно изучава културно-историјску баштину и наслеђа Србије и Београда и ради на њеном представљању јавности кроз разне пригодне и туристичке облике.
Написао је и објавио 15 књига, више од сто научних и стручних радова из различитих области, уредник је више научних зборника и аутор неколико серијала о старом Београду. Предавач је у више научних и стручних установа.
Новица Пешић
Новица Пешић новинар, публициста и уредник недељног листа „Народна армија”, затим „Војска”, а по престанку службе уредник је „Добровољачког гласника”, часописа „Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца” и аутор других издања из опсежног издавачког програма те родољубиве организације.
Аутор је десетак историјских књига из ослободилачких ратова Србије до 1918. године и многобројних публицистичких чланака у часописима и новинама. Објавио је више фељтонских историографских чланака у дневном листу „Вечерње новости” и часопису „Одбрана”.
Предраг Павловић
Предраг Павловић је дугогодишњи предавач националне и војне историје у нижој и вишој војној академији у Београду. Вишегодишњи је начелник Катедре за војну историју у Центру високих војних школа ЈНА, професор на Факултету Народне одбране на катедри за историју, сарадник и предавач по позиву на другим факултетима у Србији.
Аутор више објављених дела и уџбеника из војне историје, запажених изложби у Музеју Топлице у Прокупљу, Војном музеју у Београду музејске поставке о страдању српског народа у топличком и јабланичком крају постављене у селу Гргур.
Још нема коментара.